ЛИФФЕ, филм о „Битлсима“ два дана након светске премијере

У суботу, 17. септембра, након приказивања филмова који су у званичној конкуренцији, биће приказан документарни филм The Beatles: Eight Days a Week – Године Битлманије, који говори о томе да има много чињеница које не знамо о највећем музичком феномену 20. века.

Лондонску премијеру увеличали су синоћ сер Пол Макартни и Ринго Стар, двојица живих од „фантастичне четворке“, а након премијере у Лесковцу, филм на редован репертоар биоскопа у Србији стиже 22. септембра.

Славни музичари, који су у осмој деценији живота, на премијеру филма дошли су заједно, а побрали су све комплименте на рачун изгледа и младалачког духа који их није напустио. Назив филма је, иначе, назив и њиховог хита из 1964. године, а први трејлер открива да филм обилује архивским материјалом, интервјуима и видео-снимцима концерата.

Лесковачка публика премијерно ће имати прилику да погледа филм Рона Хауарда у години када се слави јубилеј, пет деценија од изласка једног од најхваљенијих албума Џона Ленона, Пола Макартнија, Џорџа Харисона и Ринга Стара, албума Револвер.

У филму Хауард, познати режисер и добитник Оскара, истражује путовање најпознатијег бенда свих времена у периоду од 1963. до 1966. године и феномен „Битлманије“. Уз интервјуе, архивске снимке и снимке концерата, приказани су и сасвим интимни моменти из студија који дају слику о томе како је све у вези с тим феноменом изгледало „изнутра“.

Документарац је практично хроника турнеја чувене групе у првој половини шездесетих година 20. века, када су постали звезде, али то је хроника и о приликама које су их раставиле. „Битлси“ су, међутим, и данас, 46 година након распада групе, један од највећих и најутицајнијих бендова у историји популарне културе.

У десетак година, колико су активно и заједно радили, избацили су 12 студијских албума, а у међувремену хистерија која их је пратила на концертима по целом свету није јењавала.

О студијским албумима и причама које су пратиле снимања углавном се све зна, због чега је Хауард покушао да феномен „Битлса“ истражује кроз њихову концертну каријеру.
Јер, како је изјавио за Холивуд рипортер, схватио је, да, колико год је и сам био обожавалац групе, многе ствари о њима није знао, те су му биле потребне три године да пројекат заврши.

„Знате музику, волите је и мислите да знате понешто и о бенду, али схватите да не знате причу“, изјавио је Рон Хауард за Холивуд рипортер, додавши да је увек био велики обожавалац „Битлса“, али не и енциклопедија, због чега му је три године требало да заврши пројекат: „Схватио сам да не знам много о томе каква су их искушења пратила, јер били су мала породица, али и индивидуалци и тај је дивљи и фуриозни период различито на њих деловао“, рекао је Хауард у интервјуу.

Зато његов филм „Битлсе“ прати пре свега кроз концерте, од првих наступа у родном Ливерпулу, преко Хамбурга до Њујорка, Мелбурна и Токија. У филму су коришћени до сада невиђени архивски материјали, али у њему су и интервјуи с Полом Макартнијем и Рингом Старом, сведочења музичких критичара из тог периода, разговори с чувеним глумцима.

Фаза концерата и лудила окончана 1966. када су Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон и Ринго Стар одлучили да се затворе у студио, након чега су избацили албуме који су постали ремек-дела, да би 1970. решили да се разиђу.