Карановићева: Признање истине и покајање исцељују

Глумица Мирјана Карановић, чији се редитељски деби „Добра жена“ након низа награда приказује и на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, верује да признање истине и покајање имају исцељитељску моћ, али и да доброта може бити мана колико и квалитет човека.

Карановићева је на конференцији за новинаре објаснила да је посао косценаристе, редитеља и главне глумице у остварењу Добра жена тек у поселдњој фази раздвојила и да су те три улоге у њој биле обједињене као целина, да је цео процес био органски, јер она није ни сценариста ни редитељ.

„У новинама сам прочитала да је Слободан Шијан рекао да би неки глумци били добри редитељи и међу именима је било и моје. Помислила сам како је то неко други помислио, кад ја нисам или можда и јесам али ту мисао нисам довољно дуго задржала у глави“, прича Карановићева.

„Како сам сазревала као особа, неке теме које су ми биле у глави, ненамерно су почеле да се обликују и помислила сам да би од тога могао бити добар филм. Написала сам оно што сам видела и послала Мирку Ковачу да погледа. Он ми је дао пуно предлога и охрабрио ме, а онда сам се обратила Стевану Филиповићу, косценаристи, и почели смо да радимо“.

Мирјана истиче да јој је емотивно-морална дилема главне јунакиње Милене, која открива видео-касету са потресним призорима из рата у коме је учествовао њен муж, била занимљива и да је део њеног живота.

Посебну пажњу је скренула на чињеницу да је углавном играла експресивне жене, емотивно отворене и да је тек глумећи емотивно затворену жену у кратком филму 2007. године, увидела да глумачки израз може бити препознатљив и емоција видљива и када глумац експресивно ништа не ради, што јој је био изазов и код лика Милене.

Милена и ја се разликујемо, али сам се ослањала и на своја размишљања. Милена се одлучила за пасивност, јер јето удобна позиција. Много пута сам желела да будем у тој позицији када сам била уморна, љута, разочарана и онда сам током снимања гледала када бих ја била та жена, рекла је позната глумица.

Нагласила је да је желела да то буде обична, просечна породица, да све буде у реду и филм заслужи тај назив Добра жена.

„Добра жена је све удесила да буде добро, упаковано, да не штрчи, чак се труди да буде мост између оца и ћерке који су у сукобу, како се она не би отуђила потпуно“, прецизира Мирјана, додајући да је старија ћерка Наташа, заправо, она.

Глумица је поменула и религиозност која се у у филму односи на моралне норме које су неопходне да би друштво функционисало: „Нисам религиозна особа, али разумем концепт одговорности. Милена као и многи други људи својом добротом и прелажењем преко неких ствари, дају легитимитет много чему. Доброта је Миленин велики квалитет, али и мана. Она је омогућила илузију свом мужу, који из рата доноси новац, да је он поштован човек и да је то у реду. Верујем да признање истине и покајање имају исцељитељску моћ“.

Осврнула се и на сарадњу са Стефаном Филиповићем и Дарком Лунгуловим, оценивши да је добар редитељ онај који уме да да простор својим сарадницима и који не мора све да контролише.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 07. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом