Шијану и Зајдлу награда „Александар Лифка“

Урлих Зајдл је режирао више од 20 филмова, познат по провокативним остварењима Пасји дани, У подруму, трилогији Рај, у којима брише границу између играног и документарног филма, када размишља о теми за филм, размишља о томе да ли је она битна за друштво и гледаоце и настоји да „покаже истинито“.

„Мислим да је конструктивно узнемирити мало публику. Ја и као гледалац желим да добијем од тих филмова нешто, да ме нешто потресе, да ми нешто смета и да ме то подстакне да добијем други поглед на свет“, рекао је Зајдл.

„Често се водимо мишљу да ћемо бити успешни ако размишљамо о публици, а ја мислим да је то погрешно“, објаснио је Зајдл, уверен да подилажењем жељама публике режисери се приближавају цензури.

Примећује да је у данашње време превише тема које су вредне да се о њима прича и да за живота не би могао да стигне да о свима њима говори.

Редитељ је објаснио да његови филмови рефлектују оно што се дешава, да их снима са одређеним ставом и из одређене перспективе, док медији гледаоце „само преплављују понављањем истог“.

Медијски свет и кинематографија, према његовим речима доживљавају велики преокрет, као и навике одлажења у биоскоп.

„Како и када, ко ће и у којем медијуму гледати филмове у будућности, да ли ће филмови какве познајемо и даље постојати, не знам, иако је познато да ће све бити другачије. Колико год да другачије буде, остаје питање који филмови су вредни да се и даље стварају“, рекао је Зајдл, захваљујући на награди „Алаксандар Лифка“ која му је синоћ уручена на отварању 23. Фестивала европског филма Палић.

Зајдл је прецизирао да је технички развој врло брз и да се навике у вези са гледањем филмова мењају.

Овогодишњи добитник награде „Александар Лифка“ за изузетан допринос европској кинематографији је редитељ Слободан Шијан, који сматра да у европском филму нема довољно смеха, али и да није једноставно направити квалитетну комедију.

Шијан је на конференцији за новинаре поновио да себе сматра редитељем комедија и да награду „Александар Лифка“ доживљава као наду да ће бити више комедија у европској кинематографији.

„Увек сам покушавао да радим филмове који су смешни, који изазивају смех, у ауторском филму треба да радиш по свом осећају и убеђењу и онда то евентуално кореспондира са другима, јер нисмо довољно богати да правимо филмове сами за себе“, рекао је аутор култних остварења Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг, Давитељ против давитеља.

Шијан је приметио да хумор најспорије застарева и да комедија има увек нешто субверзивно у себи, увек садржи напад на неки ауторитет.

„Мене је увек највише интересовао тај црни хумор, који је био везан и за авангарду, а снимајући комедије, покушавао сам да ипак снимам различите филмове, да се не понављам, да не тежим неком ауторском специфичном и да се бавим оним стварима које мени делују смешно“, објаснио је Шијан.

Познати редитељ је нагласио да је потребно више хумора у европској кинематографији поготово што је централна Европа била извориште неких врло значајних аутора филмске комедије.