Толнаи: Уметници су изгубили оштрину и храброст

Толнаи се након филма Чудна шума, вратио прози Јудите Шалго и снимио остварење у коме мајка у потрази за сином, који нестаје у прикривеним борбеним дејствима на Косову, наилази на групу новосадских неоавангардиста.

Заједно са њима започиње сопствену побуну и борбу у лавиринту лажне стварности произведене од стране политичара и преварантских компанија које користе ратну кризу као би учврстиле позиције на српском тржишту.

Редитељ, који се дугометражним играним филмовима Пешчаник и Чудна шума наметнуо као један од најзанимљивијих представника артхаус филма, причи Јудите Шалго Минотуар прилази из другог угла и говори о положају уметника, али и средње класе људи „који су радили у култури и око културе, који су изгубили тло испод ногу, постали вишак, као и сама култура“.

„Минотаур је лавиринт, симбол нашег света, одраз света који постаје хладнији и умртвљенији, извештаченији, у коме се на крају главна јунакиња суочава са ништавилом“, рекао је Толнаи.

„Пришао сам томе са неком врстом слободе са којом су се некадашњи неоавангардни уметници бавили својим радовима, као нека колажна техника, поново узимање онога што сам већ урадио, сагледано из другог угла. Поигравао сам се и покушавао да нађем неку своју слободу“, објаснио је познати редитељ.

Толнаи примећује да су данашњи уметници, у поређењу са неовангардистима, изгубили на оштрини, храбрости и пожртвованости за своје идеале, све је постало неважно, по принципу „свеједно је“.

„Оштрина се изгубила мрцварењем. Годинама се мали човек мрцварио и изгубио је наду. Изгубили смо наду и веру у бољу будућност и имамо две могућности – или ћемо отићи из ове земље или ћемо пристати на то шта нам се нуди. Трећа опција је да обитавамо нигде и радимо за себе“, оценио је Толнаи.