Многе филмове у Пули публика Феста је већ гледала

Институција коју води у Београду чува највећи број филмова који су у бившој Југославији изазивали велико одушевљење публике у Арени у Пули, па ће тим поводом Пантелић и директорка Пулског фествала Гордана Рестовић у понедељак 11. јула потписати посебан споразум о сарадњи.

„Сарадња Југословенске кинотеке и Пула филм фестивала је у зениту. Ми ћемо овде током фестивала потписати споразум о прављењу архивске грађе овог фестивала који је од највећег значаја за историју киноматографије свих наших садашњих земаља, а тада исте кинематографије“, изјавио је Пантелић.

Пантелић оцењује филмску смотру у Пули као фестивал који има своје име и презиме, који има свој стаж и који је учинио много за развој седме умтеноси на свим овим нашим просторима.

„Последњих неколико година Пула се усправила и иде напред. Програм Сусједи и пријатељи је и те како окренут ономе што смо некада називали југословенским филмом, тако да мислим да полако, али сигурно, овај фестивал у Истри враћа своју славу и драго ми је због тога“, истиче Пантелић, иначе уметнички директор Међународног филмског фестивала у Београду.

Пантелић објашњава  да постоји велика повезаност фестивала Пула и Фест, што се, према његовом мишљењу, најбоље очитава у протеклих неколико година, када су неки од филмова снимљени у Србији приказани прво у Пули, па на домаћем терену и обратно.

„Прошле године у Пули победио је српски филм Поред мене редитеља Стевана Филиповића, који се ове године налази у жирију Међународног филмског програма. У Београду на Фесту тријумфовао је, у оквиру Прогама за мањинске копродукције, филм Зринка Огресте, коме се, барем како овде колеге причају, смеши вероватно потврда те награде и на овогодишњој Пули“, наводи Пантелић.

Пантелић је констатовао да је знатан број филмова који су на програму у Пули, па и на предстојећем филмском фестивалу у Мотовуну, у Београду приказан пре готово пола године.

Ипак, концепција Феста и концепција Пуле, бар када је у питању међународни програм не може да се назове сличном.

„Постоје неки наслови које смо ми већ приказивали, као на пример, Еволуција Луциле Хаџихалиловић или Шавалије, али велики број филмова у којима је Хрватска учествовала као мањински продуцент, будући да Хрватски аудио-визуелани центар издваја не мала средства за неке иностране продукције. Овај програм могу да назовем мање-више занимљивим. А што се тиче хрватског програма, видећемо шта су ове године урадили и колико су успели у својим намерама они који стварају у овој земљи“, истакао је Југослав Пантелић.

Будући да се труди да има увид у актуелни хрватски филмски тренутак, као и у све друге, Пантелић се усудио да прогнозира ко би могао понети Златну арену ове године из Пуле.

„Да се којим случајем такмичимо, сигуран сам да би победио филм Горан Невија Марасовића, али због планова у вези са међународном сценом, овај филм нажалост се не приказује ове године у Пули“, објаснио је Пантелић.