Белдокс: Разноврсна и јака селекција домаћих документараца

На данашњој конференцији за новинаре у Југословенској кинотеци своје филмове, уврштене у програм „Белдокса“, представили су аутори, а о самој селекцији говорио је председник Савета фестивала и селектор Дарко Лунгулов.

Лунгулов је рекао да ће од 12 филмова седам имати светску премијеру на „Белдоксу“ и да је имао врло тежак и одговоран задатак да у оквиру широког спектра филмова одабере оне које ће публика гледати на фестивалу.

„Документарни филмови у овогодишњем домаћем такмичарском програму настали су као плод љубави, муке, сналажења и велике упорности аутора. Неки аутори нам се враћају са новим остварењима после успеха на другим фестивалима, а други су млади аутори за које верујем да им тај пут тек предстоји“, истакао је Лунгулов.

Он је приметио да им је заједничко што се труде да дају глас онима које нигде не можемо да чујемо - другачијима, неуклопљенима, жртвама, маргиналцима разних врста, проституткама, избеглицама, бескућницима, забрањеним авангардним уметницима, ћутљивим возачима на зиду смрти.

Фестивал ће отворити филм У потрази за сном Младена Митровића, а за Гран при и награде за најбољу камеру и најбољу монтажу такмичиће се и документарци: Четири пасоша Михајла Јевтића, Ђеца Дениса Бојића, Друга линија Ненада Милошевића, Дубина два Огњена Главонића, Хотел двојка Марка Мамузића, Јадранка Бранка Лазића, Controindicayione Тамаре фон Штајнер, Маске Бранкице Драшковић, Најважнији дечко на свету Тее Лукач, Воли вас ваша Сеxyмаја Ивана Мандића и Зид смрти и тако то Младена Ковачевића.

Митровић се остварењем У потрази за сном после 35 година вратио филму, прошао 12 земаља, четири континента, снимао пет година и обухватио период од 55 година, Јевтић доноси на „Белдокс“ веома личну причу о томе шта се све „ставља у кофер када се одлази одавде“, Мандић је у своје истраживање кренуо од блога проститутке и креирао документарац о разлици између онога што је стварни живот и онога што је виртуелни свет.

Лукач у свом документарцу анализира популарни феномен „фановске културе“, Мамузић једва чека реакцију публике на своју причу о бескухницима на елитној трамвајској линији у срцу Београда, Милошевић је на себе преузео одговорност да представи публици неоавангардну уметничку сцену с краја 60-тих и почетка 70-тих у Новом Саду, а Драшковићеву је интересовало „уметничко камелеонство“ Слободана Тишме, контраст његове позиције на маргини и његовог талента и утицаја на младе ствараоце.

Жири чине: уредник културно-уметничког програма РТС Небојша Брадић, редитељ и монтажер Зоран Поповић, редитељ Лазар Стојановић и извршни продуцент документарног програма европског ХБО-а Ханка Кастелицова.

Ван конкуренције биће приказани филмови Абдул и Хамза Марка Грбе Синга, Кап Душана Војводића, Недодирљиви Марије Ристић и Немање Бабића и Тепавица Милана Тодоровића и Огњена Ракчевића, док је у програм „Биографски документарци“ уврштено остварење Црњански Данила Бећковића.

Неки од поменутих филмова биће приказани у двадесетак градова и места у Србији, у оквиру турнеје „Белдокс Ехо“, која почиње 19. маја у Нишком културном центру.