Фест обрисао многе границе

„Мислим да је идеја Феста да прикаже публици квалитетне филмове. С обзиром на то да аутори траже инспирацију у стварности, па самим тим она постаје тема или део теме филма“, објаснио је Пантелић.

„Брисање граница може да буде схваћено на прву лопту као незатварање очију пред оним што је мигрантска криза, и свакако да овогодишњи слоган треба тумачити и на тај начин, али не само на тај. Брисање граница између жанрова, брисање граница између свега осталог што нуди не само филмска уметност, која је најважнија и најбитнија не само када је филмски фестивал у питању, већ и све оно што чини фестивал фестивалом“, истакао је Пантелић.

Он је додао да су се организатори потрудили да ове године обришу границу и када су у питању простори где се показују фестивалске пројекције.

„Бришемо границу и када је у програму „Српски филм“ присутан филм где је Србија само мањински копродуцент, бришемо границе и са тим што се у многим програмима такмиче филмови који су доста различити, па чак идемо дотле да се документарци и aрт хаус филмови такмиче са потенцијалним биоскопским хитовима, ма шта год то значило у нашој биоскопској стварности“, објаснио је Пантелић и додао да ми то не радимо премијерно, нити први на свету, већ да је то реалност светских филмских фестивала.

Пантелић открива да су приликом селектовања филмова за програм фестивала једно жеље, а друго могућности, али је пред публиком више од деведесет пет одсто онога што је желео да се нађе на програму 44. Феста у Београду.

„Многи од тих филмова никада не би ни дошли у Србију да се не прикажу на Фесту. Задовољство је веће када публика препозна такав наслов. Такође, постоји сатисфакција када дистрибутер након пројекције филма на Фест-у препозна његов потенцијал, па се одлучи да га откупи за каснију дистрибуцију у српским биоскопима. Тако да је мој одговор - презадовољан сам, годину дана рада је на том послу и било би прилично неодговорно када бих сада вама одговорио да нисам успео да уобличим и ставим под капу Фест-а све оно што сам желео“, рекао је Пантелић.

Истиче и да је број дебитаната и жена редитеља на овогодишњем Фесту констатован тек кад је програм био готов.

„Бићу искрен, у пар наврата нисам ни знао да ли се ради о редитељу или редитељки када сам погледао филм и када сам донео одлуку да тај филм буде на Фесту. Тек касније сам то схватио, тако да је велики број жена редитеља нециљан резултат који ме је радује“, каже уметнички директор Феста-а и додаје да су пол редитеља и средина из које долази „под Б“, а не нешто што може да буде виза за улазак на Фест.

На питање шта највише привлачи домаћу публику, кад се гледа статистика, он каже да постоје они наслови који обједињују и ову и ону публику, али постоје и програми који привлаче искључиво оне стварне заљубљенике у филм, који желе да откривају нове ауторе и просто имају поверење у избор Феста.

„Они се опредељују за наслове чак и када им аутор, уопште људи који су реализовали филм не значе много. Ми ове године имамо доста филмова које је публика Феста погледала друга на свету или прва у Европи, тако да велики број критика за неки од наслова није ни постојао, јер они ће тек долазити. Неки од тих филмова ће можда за годину дана добити признања Бафта, Цезар, Оскар“, објаснио је Пантелић.