Милошевић: Немам свој жанр, имам само принцип

Према синопсису, пријатељство измеду Саре и Алисе проналази чудан и нагли крај након што Сара исповеди своје пориве који премашују жеље тела.

Под притиском околине, Алиса постаје отуђена, остављајући Сару да се бори са кошмарном усамљеношћу и репресијом која поприма монструозан облик.

Аутор кратких хорор филмова – Интензивни ударац у главу, Мрак, Мркли мрак, на питање о жанру свог новог остварења, каже да нема свој жанр, већ само принцип – другачије приступа свакој причи, а оне обично садрже страх као свеприсутни елемент, најчистију људску емоцију.

„Сматрам да је свака квалитетна идеја семе које може родити јединствену грану унутар неког жанра. Мој сензибилитет јесте на граници са хорором, али филмови суштински нису. Основа је увек драма“, прецизирао је Милошевић у интервјуу објављеном на сајту Феста.

Црно-бела техника у филму Отворена, према речима аутора, има симболичко значење – представља супротност, односно, две крајности особе које покушавају да се пронађу у сивилу света који их окружује.

„Тиме такође долази до изражаја атмосфера филма, додатно карактеришући унутрашњу изолацију протагониста. Радња филма се дешава крајем деведесетих. Јачем дефинисању радње која се не дешава данас, црно-бела слика свакако доприноси“, додао је Милошевић.

Такође додаје да, када снима филм, првенствено се труди да испуни сопствена очекивања. „Помисао на које све начине моји филмови комуницирају са публиком ме јако узбуђује“, признаје аутор.

Школовао се на Лондонској филмској академији и волео би да у овдашњи систем пренесе фокусирање на праксу и обучавање за сваки стадијум стварања филма.

Милошевић као узора међу домаћим ауторима издваја Горана Марковића и његове раније филмове, поготово Већ виђено, јер у њему „ефектно уводи елементе хорора у психолошку драму“.

Т.Т. Синдром Дејана Зечевића сматра генијалним остварењем сходно условима у којима је настао, а од страних редитеља цени Романа Поланског, Џона Карпентера, Ларса Фон Трира.