Међу номинованима за Оскара за режију годинама нема жена

Прошло је шест година од када је Кетрин Бигелоу (на фотографији изнад) као прва жена добила Оскара за режију за филм Катанац за бол (The Hurt Locker), што је код многих пробудило наду да ће то проширити могућности за редитељке.

Међутим, у наредним годинама, као и 2016, сви номиновани Америчке филмске академије за најбољу режију били су мушкарци.

За 88 година колико се додељује Оскар, жене су номиноване само четири пута.

Истраживачки центар о женама на телевизији и филму при Универзитету у Сан Дијегу је у најновијем истраживању утврдио да су жене чиниле само девет одсто редитеља 250 филмова с највећом зарадом 2015, исто као 1998. године.

Када су у питању други послови иза камере, међу сценаристима, продуцентима и сниматељима било је 19 одсто жена.

Велику пажњу на неједнака права жена и мушкараца у Холивуду скренула је глумица Патриша Аркет у говору, када је прошле године добила Оскара за споредну женску улогу, као и оскаровка Џенифер Лоренс, која је говорила о мушком шовинизму у Холивуду и разликама у плаћању глумаца и глумица.

Родне неједнакости су накратко пале у сенку актуелне кампање против расне неједнакости, али су оба питања део ширег проблема за који има назнака да ће бити решаван.

Америчка академија за филм и науку најавила је јуче да ће удвостручити број жена и представника мањина за номинације за Оскара до 2020. године, после осуда јер другу годину заредом ниједан црни глумац ни глумица нису номиновани.

Такође је у току истрага Комисије за једнаке могућности запослења о могућој дискриминацији у ангажовању жена режисера.

Истраживање Центра из Сан Дијега такође је показало да бар једна жена редитељ најчешће значи и већи број жена ангажованих на другим пословима, од сценариста до глумица, посебно на главним улогама у филму.

Оштре критике јавности упућене Америчкој филмској академији због недостатка расне разноликости међу номинованима за Оскара охрабрило је жене у Холивуду и дало им наду да ће ствари почети да се мењају.

Марта Лозен, директорка Истраживачког центра о женама на телевизији и филму, међутим, сматра да нема много стварне воље да се нешто промени, пошто они који имају моћ да промене ту родну неједнакост, као што су директори филмских студија, лидери академија и удружења, недовољну ангажованост жена у филму не виде као проблем.