Српска премијера „Добре жене“ 1. марта

„Иако смо сјајно примљени на фестивалу 'Санденс' (где је била светска премијера), ипак ми је реакција публике у Србији најважнија“, нагласила је она.

Карановић је признала да је мислила да ће јој режија пасти много теже и додала да је имала одличне сараднике.

„Сви су дали најбоље од себе и поносна сам што су ми указали толико поверења. У сваком тренутку сам осећала подршку и то је учинило да се осећам сигурно и заштићено. Ја сам се, са своје стране, веома добро припремила и тачно сам знала шта желим“, објаснила је она.

О условима рада с друге стране кинематографије, Карановић каже да су услови снимања мање више свуда слични, у региону, али и шире, поготово када се ради о арт филмовима.

„Оно што је нама потребно јесте редовно расписивање конкурса и стални извори финансирања. Потребно је да се тачно знају критеријуми за квалитет, да се подрже успешни и да се увек да шанса новим ауторима“, оценила је глумица.

Карановић је за филм, који говори о суочавању и спознаји, писала и сценарио, уз сараднике Стевана Филиповића и Дарка Лунгулова, а игра и главну улогу.

Према синопсису, након 30 година брака, главна јунакиња сазнаје тајну о свом мужу, због које је присиљена да донесе одлуку да ли ће наставити да живи скривајући истину од себе саме или ће оставити све оно што је дотад стекла и започети ново поглавље.

О мотивима да напише ту причу, Карановић је рекла да је желела да представи причу из угла једне жене.

„Њен живот се разликује од мог, она и ја смо различите, али ипак негде дубоко, сакривено испод много слојева живота, она и ја имамо исту душу и о тој души је овај филм“, истакла је Карановић.

Она је приметила да се ми сви надамо и заваравамо да ће једног дана, на неки волшебан начин нестати наше невоље и проблеми.

„То је људска врлина и начин да се преживи, заборавити, не мислити, склонити у страну. Али, живот нас неумољиво подсећа на дугове и плаћамо или ми или наши потомци“, истиче призната глумица.

Она је додала и да данашње време ставља пред људе велика искушења.

„Потребно је много унутрашње снаге да би данас постао и остао људско биће. Људи су натерани да се боре за голи опстанак и тада ниједна цена није превелика. Чак и када треба продати душу да би преживео“, нагласила је Карановић.

Она је поменула да су реакције публике у Америци и Шведској биле дивне и узбудљиве и да исто очекује и у Београду.