Љуца: Радујем се реакцији публике на Берлиналу и Фесту

Рад на филму Влажност започет је 2010. године када је Николи Љуци косценаристкиња Сташа Бајац дала идеју за кратки филм, што је заправо првих 10 минута остварења.

Већ са „тритментом“ (детаљно препричаним филмом) аплицирали су за програм за развој сценарија у Берлину, за две недеље написали сценарио и почели да га разрађују са глумицма у оквиру „Талент кампуса“.

„Од старта је то подигнуто на међународни ниво, људи из различитих крајева су одлично реаговали, свако је имао неки другачији угао“, рекао је Љуца Танјугу.

У средишту приче је Петар (Милош Тимотијевић), менаџер успешне компаније, који се враћа са пословног пута и док он спава, његова жена Мина (Тамара Крцуновић) нестаје. Петар почиње да скрива њен нестанак, трудећи се да одржи савршену слику живота који је изградио.

Редитељ истиче да са нестрпљењем очекује светску премијеру у Берлину.

„То је филм који смо хтели да направимо и радујем се да видим како ће публика да реагује, каква ће питања да поставља. У Берлину ме чека остварење снова. Пројекције на Берлиналу су одлично посећене, људи реагују, после свеке пројекције је разговор са публиком, нема дистанце. Берлин мрзи гламур и то ме радује“, истакао је Љуца.

Редитељ сматра Берлинале „супер одскочницом“ и каже да је већ почео да добија позиве са разних фестивала, тако да верује да ће филм „добро да живи“.

„Ја правим филм за публику, желим да што више људи види мој филм у биоскопима, стало ми је да то буде доступно. Ово није нека врста уметничког, затвореног филма за мали број гледалаца. Углавном људи кажу да је Влажност 'артхаус', али биоскопски“, нагласио је аутор филма.

Након Берлина очекује га српска премијера на Фесту, а Љуца задовољно истиче да са Берлинала на Фест долази са Томасом Винтербергом и додаје да Фест ове године има фантастичан, никад већи програм.

Осим снимања кратких филмова, након факултета Никола Љуца радио је као кастинг директор и асистент на филмовима Кругови Срдана Голубовића, Поред мене Стевана Филиповића, У земљи крви и меда Анђелине Џоли.

У последње време, приметио је позитивне промене у раду Филмског центра Србије и уопште у области српске кинематографије.

Подсетивши на све потешкоће које је имао у обезбеђивању средстава за свој филм, за који је прво добио новац у Холандији, па онда у Србији, Љуца је нагласио да нам недостаје систем и биоскопска мрежа.

Осећа се, како истиче, много сигурније од када је ФЦС добио директора и почео редовно да расписује конкурсе, од када је повећан буџет за филм, а следећи корак је да се укључе и телевизије и помогну српски филм.

„Много слабије кинематогарфије у региону, са много мање публике су напредовале захваљујући бољем систему финансирања. Ми нисмо језик са много говорника, нисмо огромно тржиште да може да се прича о некој комерцијализацији, филм не може да опстане без помоћи државе“, нагласио је Љуца и додао да мора да се промени свест шта је култура и културни идентитет, како се штити језик и шта за видљивост српског филма значи што Огњен Главонић и он имају филмове у Берлину.