„Кустендорф“ важна прилика за младе ауторе
Студенти и млади аутори који бораве у Дрвенграду истичу да им је Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф“ значајан јер им пружа прилику да прикажу своје филмове, разговарају са значајним светским ствараоцима, чују њихова искуства и уче.
Игор Симић, чији је филм Наши чувари у такмичарском програму овогодишњег „Кустендорфа“, види значај фестивала у упознавању што више људи, дружењу из чега може да проистекне и неки заједнички пројекат.
Симић каже да су и лична искуства редитеља, о којима слуша на радионицама, врло битна.
„Матео Гароне је уложио сопствену кућу да би снимио филм који није прошао баш најбоље, али он је искрено причао о томе. Лична искуства редитеља су страшно битна зато што је онда нама лакше када улазимо у неки наш пројекат“, истакао је Симић, који припрема први дугометражни филм посвећен његовој генерацији и њиховом потенцијалу да спасу свет од апокалипсе која стиже.
Стефану Иванчићу, који неколико година долази на „Кустендорф“, пажњу је привукао нови програм „Деколонизовање филма“ и остварења Немачка младост Жана Габријела Периоа и Планине могу да оду Ђије Жангкеа.
О такмичарским филмовима каже да су другачији, баве се темама које су релевантне на светском нивоу и одговарају програмској селекцији фестивала.
„'Кустендорф' је интересантан за младе људи који желе да се баве филмом у Србији, имају могућност да дођу и виде велике светске ауторе, причају са њима и погледају филмове које не би имали прилику виде негде другде, а опет, студенти филмске режије чији су филмови у такмичарском програму имају прилику да добију неку врсту видљивости, јер су у првом плану фестивала а то је јако битно за почетника“, оценио је Иванчић.
Најснажнији утисак на Косту Ристића, студента филмске режије, који у такмичарском програму учествује са својим кратким филмом Ружа ветрова, оставио је такође нови програм фестивала „Деколонизовање филма“, који је значајан нарочито сада када се поново буди тај антиимперијалистички и антиколонијални покрет.
„Кустендорф“, према његовом мишљењу, пружа прилику младим ауторима да прикажу своје филмове.
Ристић припрема филм који ће бити његов завршни мастер рад и за који је добио средства на конкурсу Филмског центра Србије и има утисак да се последње две године ситуација у кинематографији мало поправља, мада, наглашава, и даље недостају читаве структуре, биоскопи, институције које би држале целу ту индустрију.
Марко Грба Синг први пут је дошао на „Кустендорф“ 2009. године како би срео Џима Џармуша и од тада долази сваке године, два пута је имао филм у такмичарској селекцији, 2012. и 2016. године.
„Нисам знао како цео овај фестивал функционише, али видео сам да је било врло приступачно, могао си да приђеш великим звездама и то се очувало до данас. Та интима овде је супер, и што се сви срећемо. Још увек ми све ово прија, сваки пут нешто ново откријем и постоји континуитет у довођењу великих људи из света филма“, рекао је Синг Танјугу.
За њега је сваки нови филм нешто ново и значи му да чује туђа искуства о снимању филма.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар