Поцепани и гладни, али срећни

После скоро 16 година одсуства, на велико платно вратио Жарко Лаушевић. Вратило га је остварење Смрдљива бајка.

Један детаљ, када је пре неколико година видео двоје београдских бескућника који се држе за руке, редитељу Мирославу Момчиловићу је послужио као инспирација за филм.

„Они су обично сами, па ми је било дирљиво када сам видео двоје бескућника како излазе из шахта. Он је имао поцепани сомбреро, а она изношене боросане“, присећа се Момчиловић, тврдећи да је то био један од најдирљивијих момената у његовом животу.

Одлучио је да их упозна, неко време је и провео са њима, пратио их, разговарао и схватио да су бајке могуће, јер се, како каже, уверио да бескућници лако могу да се одрекну свега, осим љубави.

„Било је то двоје људи спремних да живе без хране, без крова над главом, да једу из контејнера, да се одрекну свега овоземаљског, осим жеље да имају неког поред себе“, навео је редитељ и сценариста.

Двоје поцепаних и гладних људи деловали су му у појединим тренуцима срећније од комшија који су живели ушушкани у топлим становима у оближњим зградама.

Осим Жарка Лаушевића, у главној улози појављује се и млада глумица Јелена Ђокић, па редитељ због реакција публике, која са овацијама поздравља екипу филма, сматра да га је интуиција одлично водила када је одлучивао коме ће поверити улоге.

Бескућнике који су му послужили као инспирација Момчиловић дуго није видео и не зна где су данас, али се током снимања, при било каквој дилеми, увек враћао на то како би све изгледало да су они главни јунаци филма.

„Не мислим да филм или уметност могу да промене свет, ту илузију сам одавно изгубио, али ако буде допринео да мало више светла буде бачено на ту огромну, а незаштићену групу људи, овај ће филм урадити оно што је требало да уради“, сматра Момчиловић.

Мирослав Момчиловић иза себе већ има бројне филмове, који су одавно пронашли пут до срца публике Кад порастем бићу кенгур, Смрт човека на Балкану, Чекај ме, ја сигурно нећу доћи.

Жарко Лаушевић игра улогу депресивног Моме, који живи у погону напуштене фабрике, а Јелена Ђокић улогу Еме којој је канализациони шахт постао дом пошто је изгубила бебу и почела да пије.

Једно другом помажу да савладају тешке тренутке, а када их „венчава“ београдски „краљ клошара“ почињу заједнички живот у који убрзо улази и беба коју проналазе поред контејнера.

Глумачку екипу чине и Петар Божовић, Александар Ђурица, Миша Самолов и други, а пред публиком у Краљеву, која је премијеру поздравила стојећим овацијама, осим Лаушевића и Момчиловића, поклонио се и извршни продуцент Вук Мреновић.