Бајић о Пули, финансирању, биоскопима и „Авала филму“

Његов филм Бићемо прваци света добио је награду Златна врата Пуле.

Према Бајићевим речима, филм Бићемо прваци света је добио најбољу оцену публике у Пули, где су и други српски филмови ове године остварили добре резултате.

Он је у интервјуу Танјугу оценио да су организатори Филмског фестивала у Пули направили добар потез тиме што су освежили програм и дали шансу филмовима из региона да, као у стара добра времена, одмере снаге у Пули.

„Ове године сам имао ту срећу да пред препуном Ареном, пред око 9.000 људи, присуствујем пројекцији свог филма. Прво нисам желео да га гледам до краја, али како је публика кренула да реагује, једноставно нисам хтео себи да ускратим то уживање“, испричао је Бајић.

Редитељу је Пулски филмски фестивал из ранијих година у сећању остао баш по публици.
„Филм не може без публике и можда је и највећа награда ако публика ваш филм упамти. То вам на прави начин даје енергију да наставите даље“, сматра Бајић.

„Зашто је Пула важна? Пула је важна због културног простора - не само због зараде која се може остварити на том тржишту, већ због публике која је жељна филмова својих суседа“, истакао је Бајић.

Копродукција има бројне предности 

Овакви догађаји су, како је додао, прилика за сарадњу и „упоређивање“ кинематографије земаља екс-Jу региона. Копродукције у региону, како наводи, данас нису реткост.

Бајић каже да копродукција има бројне предности и да су, када је реч о евентуалним компромисима, аутори углавном условљени да средства која добију од продуцента потроше у земљи из које он долази.

Копродукције, међутим, доносе могућност избора најбољих и глумаца и сарадника, додао је он и као пример навео управо филм Бићемо прваци света, за који су главни јунаци изабрани између 400 глумаца.

Главни глумци, подсетио је Бајић, долазе из градова или држава у којима су живели јунаци филма, а на тај начин су су се на једном месту среле различите школе глуме што је допринело његовом квалитету.

Филм Бићемо прваци света иде на још десетак фестивал и у току је финализација истоимене телевизијске серије која ће да се реализује у сарадњи са РТС-ом.

О плановима за наредни период, Бајић каже да редитељи увек планирају нове филмове.
„Имам у глави неколико, али сам тренутно окренут ка томе да завршим серију“, каже Бајић.

Он верује да ће серија бити јако популарна и у Србији и у другим екс-Ју земљама.

На питање због чега се редитељи често одлучују да од филмског остварења „направе“ серију, он истиче да је телевизијска публика сигурно пет или 10 пута већа од биоскопске.

Ипак, како додаје, за остварење Бићемо прваци света у старту је планирано да буде серија, с тим што се паралелно размишљало о филму.

Рад на серији, како додаје, изискује другачији драматуршки приступ, али и велики напор да се на тај начин едукују и подстакну млади људи да се врате вредностима и побегну од кича који их затрпава са телевизије.

Он уједно подсећа да српски филм на бројним фестивалима остварује запажене резултате.
„Са друге стране, неопходно је трајно решење за финансирање српске кинематографије, које би обухватило и стимулацију биоскопа, али и обезбеђивање професионалних услова за снимање“, рекао је Бајић.

Према Бајићевим речима, тешко је на прави начин изрекрамирати домаћи филм у индустријским биоскопима, у које сваких седам дана долази неки нови филм из Америке.

Филмски центар Србије ради на томе да стимулише приказивање домаћег филма и полако се неке ствари крећу на боље, сматра редитељ.

Бајић је оценио да је систем финансирања који је постојао до пре две године обезбеђивао сигурних између пет и седам милиона евра, преко РРА и РАТЕЛА, и да је сада тешко наћи та средства.

Систем који би сада требало да се успостави, како је навео, личи на онај који се примењује у Хрватској, али је компликованији од оног који је постојао код нас, јер подразумева да се сваке године од разних телевизија прибављају уговори.

Бајић је истакао да би и домаћи продуценти од утрошеног новца у Србији требало да добијају 20 одсто и да тај пропис не би требало да се односи само на стране продуценте који раде у Србији.

„Сматрам да ће то, уз трајно решавање финансирања, допринети да наша кинематографија буде још квалитетнија, да се врате гледаоци у биоскоп и да - као што је било до пред крај прошлог века - публика са пуно жеље и интересовања долази да гледа српски филм. Некада смо премешивали 10, 15 и 20 пута гледаност великих америчких филмова и мислим да српска кинематографија то заслужије“, нагласио је Бајић и додао да Србија има младе редитеље који на изузетан начин комуницирају са целим светом.

Враћање функције „Авала филму“

Када је реч о „Авала филму“, он мисли да ће му нови власник вратити основну делатност.

Бајић је навео да нови власник жели „Авала филму“ да врати функцију, да се окрене копродукцији, подиже ниво техничке базе, чиме ће помоћи српској кинематографији и дигитализовати филмове који су власништву „Авала филма“, а који су сада пренети у Југословенску кинотеку.

„Тиме ће се створити могућност да се филмови приказују у дигиталној форми, не само у Србији, већ и у свету, као и да аутори буду испоштовани“, додао је редитељ, подсетивши да се он својевремено противио да „Авала филм“ уђе у руке фирме која се неће бавити њеном основном делатношћу.

„Ово је моје мишљење када је у питању 'Авала филм', ја имам такав утисак - да ће то бити тако и да ће то ићи добрим путем“, додао је Бајић.