Страни филмови – „златна кока“ која нам бежи

Каленић пијацом у Београду шетали су Пирс Броснан и Олга Кириленко кроз улоге у филму Новембарски човек. Таквих је места на десетине у Србији, а видимо их у више од 10 светских филмова.

Према речима Ане Илић из Српске филмске асоцијације, оно што је најчешће разлог за долазак јесу стручне филмске екипе.

„Не кажем да је јефтина радна снага, што није, јесте јефтинија него у свету, али они пружају фантастичан квалитет. Потом, веома разноврсна локација, архитектура која на малој територији, не морају много да се крећу да би снимали нешто што је средњовековно, нешто што је модерно, па совјетско, неоклацисизам“, набраја Ана Илић.

Домаћи објектив сликао је стране глумце још шездесетих, а осамдесетих година Србија је била друга европска земља по броју страних продукција и копродукција. Тада је још радио најпознатији филмски студио „Авала филм“.

„Уколико вам уочи интервјуа са филмском звездом или редитељем након сазнања да сте новинар из Србије саговорник попут Ентонија Хопкинса или Пирса Броснана, каже да је боравио у нашој земљи, а ви се надовежете питањем какво је њихово искуство, на шта одговоре да им се свидела земља, да им је занимљива архитектура, културни споменици и да су људи срдачни, то већ довољно говори колико је важно да је Србија атрактивно место за снимање филмова“, објаснила је новинарка РТС-а Сандра Перовић.

Последњих година, држава је годишње од страних филмова зарађивала око пет милиона евра, а највише 2010. и 2011. године када су филмови буџету донели 20 милиона. Готово све земље региона препознале су овај потенцијал и дале су подстицаје страним продуцентима тако што им на крају врате 15 до 30 одсто уложених средстава.

Са том политиком Мађари годишње зараде 300 милиона долара, Чеси 150. Уредбу која ће донети подстицаје обећала је и наша влада. На њу се, међутим, још чека.

„Ту се заправо чека Министарство финансија, које треба да објасни како ће доћи до спровођења подстицаја. Нема других препрека“, истакла је Ана Илић.

Министарство финансија упућује на колеге из Министарства привреде: „Циљ Владе је да Србију учини конкурентном и у овој области привреде. Међуминистарска радна група тренутно разматра најповољнија решења која ће бити подстицајна и за домаће и за стране продуценте“.

Процењује се да сваки евро подстицаја привуче око пет евра страних филмских инвестиција, а да те мере запошљавају 4.000 филмских радника и 2.000 добављача.

Да реакција државе мора бити брза, потврђује и пример - снимање последњег дела филма Умри мушки у последњем моменту пресељен је из Србије у Мађарску, а тој земљи донео је 92 милиона евра.