Бебе од анемичних мајки имају мање мозгове, показује ново истраживање

Стручњаци наводе да би разлике, које су први пут уочене већ у узрасту од годину дана, могле да доведу до когнитивних проблема када деца крену у школу.

Више од трећине трудница широм света има анемију – стање које је најчешће последица недостатка гвожђа, при чему је број црвених крвних зрнаца у организму мањи од нормалног. Симптоми укључују умор, отежано дисање и вртоглавицу.

Стопе анемије највише су у подсахарској Африци и јужној Азији.

Истраживачи са Краљевског колеџа у Лондону у Великој Британији и Универзитета у Кејптауну у Јужној Африци пратили су више од 300 мајки и њихових беба у Кејптауну, снимајући мозак беба неколико пута у периоду од њиховог трећег месеца до навршене друге године.

У просеку, укупна запремина мозга беба које су родиле мајке са анемијом била је за четири одсто мања у односу на бебе мајки које нису имале анемију, иако је код свих мајки са анемијом дијагностикован само благи облик овог стања.

Разлике су забележене у три конкретне регије мозга: путамену, каудатном једру и corpus callosum-у, односно жуљевитом телу.

„Све три ове регије мозга повезане су са кључним неуропсихолошким функцијама“, рекла је Џесика Рингсо, главна ауторка студије и истраживачица на Институту за психијатрију, психологију и неуронауку Краљевског колеџа у Лондону и Универзитету у Кејптауну. Као примере навела је брзину обраде информација, регулацију емоција и извршне функције.

Разлика између две групе беба повећавала се током прве две године живота. Жуљевито тело, на пример, било је око четири одсто мање са 12 месеци код деце чије су мајке имале анемију, али је та разлика достигла шест одсто до 24. месеца.

Ранија истраживања у Јужној Африци, која су обухватила малу децу и децу школског узраста, показала су сличне разлике у запремини мозга.

„Ово нису деца која сустижу вршњаке, код којих разлике у мозгу временом нестају. Оне су и даље присутне када деца напуне шест година и крену у школу, када би ове разлике могле да почну да се испољавају као уочљивије когнитивне тешкоће“, рекла је Рингсо.

Налази пружају могуће објашњење за резултате ранијих истраживања која су показала да су деца рођена од мајки са анемијом остваривала слабије резултате на тестовима развоја, додала је она.

Мајке са анемијом и оне без ње биле су, према речима Рингсо, веома сличне по другим факторима, попут прихода домаћинства и сигурности у снабдевању храном, због чега је она уверена да је управо анемија мајки узроковала разлике које је тим уочио.