Др Плавша: Пик грознице Западног Нила је прошао, али опрез и током септембра

Број регистрованих случајева грознице Западног Нила у Србији за недељу дана повећан је са 18 на 37. Др Драгана Плавша гостујући у Јутарњем програму каже да, иако такав раст на први поглед делује драматично, представља уобичајен налаз током сезоне и последица је, између осталог, начина на који функционише систем надзора.

Објашњава да се случајеви региструју након лабораторијске дијагностике, пошто и други вируси могу да изазову симптоме сличне грозници Западног Нила – повишену температуру, малаксалост, болове у мишићима и зглобовима. И код тежих, неуроинвазивних облика, неопходно је утврдити да ли је узрок вирус Западног Нила или друга вирусна инфекција.

„Сама класификација случаја, онда када можемо да кажемо да смо сигурни да је то грозница Западног Нила, заправо је након лабораторијске дијагностике и крајњег епидемиолошког испитивања“, истиче Плавша.

Од првих симптома до потврде може да прође и две недеље

Код особа које развију неуроинвазивни облик болести до јављања здравственом систему обично прође до недељу дана од појаве првих симптома. Потом следи дијагностика, због чега информација да је код одређеног пацијента потврђена грозница Западног Нила може да стигне тек десетак дана до две недеље након почетка болести.

Због тога се, наглашава Плавша, приликом епидемиолошке анализе не посматра само тренутак када је случај потврђен, већ пре свега датум када су се код оболелог појавили први симптоми.

Анализе су показале да је врхунац забележен током 33. и 34. недеље, што значи да су се оболели заразили нешто раније. Према њеним речима, таква епидемиолошка слика је очекивана, а број оболелих није значајније већи у односу на претходне сезоне.

„Утврдили смо да је ово једна блажа симптоматологија коју смо до сада видели“, наводи докторка, указујући на закључке мултисекторске радне групе у којој су, поред епидемиолога, и ветеринари, ентомолози, лабораторијски стручњаци, климатолози и стручњаци из области трансфузије.

Осамдесет одсто заражених нема симптоме

За грозницу Западног Нила не постоје специфична антивирусна терапија нити вакцина. Један од проблема у њиховом развоју јесте то што чак 80 одсто људи инфицираних вирусом нема никакве симптоме.

Др Плавша објашњава да је због тога тешко пратити ефикасност потенцијалних лекова и вакцина, посебно зато што је реч о сезонском обољењу и што се унапред не може знати колико ће сезона бити интензивна нити где ће вирус циркулисати.

После око 15 година надзора у Србији, ипак је могуће издвојити подручја на којима се инфекција чешће појављује. Међу њима су Београд, Јужнобачки и Јужнобанатски округ, као и други делови Војводине.

Близина великих река, канала и шума поред река такође је значајна, јер су то природна станишта и комараца и птица које представљају главне резервоаре вируса.

„Ту се омогућава та трансмисија и одржавање циклуса овог вируса“, објашњава докторка.

Први случајеви у Србији регистровани 2012. године

Први случај грознице Западног нила откривен је у Уганди 1937, док су први случајеви код људи у Србији регистровани 2012. године.

Тада је, наводи др Плавша, забележен кластер од 14 особа које су имале неуроинвазивни облик болести, после чега је посумњано на грозницу Западног Нила. Претходно су већ постојали докази из серолошких студија код коња да вирус циркулише у Србији.

Искуства из других земаља, додаје, показују да вирус често циркулише знатно пре него што се први пут открије код људи.

Иако 80 одсто инфицираних нема симптоме, код старијих особа и људи са хроничним обољењима постоји већи ризик од развоја теже клиничке слике. То, међутим, не значи да ће свака особа старија од 50 година или сваки хронични болесник развити неуроинвазивни облик уколико се зарази.

„Ту је услов склоп неких комплексних фактора, али 80 одсто важи и за здраву популацију“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Вирус преноси „домаћи“ комарац

Вирус Западног Нила у Србији преноси врста комарца Culex pipiens, која је одавно присутна на нашим просторима. Докторка објашњава да је „домаћи“ комарац постао само преносилац, вектор, док су вирус на наше просторе донеле птице селице.

Птице представљају природни резервоар вируса, а комарци се инфицирају хранећи се њиховом крвљу и потом могу да пренесу вирус на људе. Сам комарац због вируса не оболева нити се споља мења, па човек не може да препозна да ли га је ујео заражени комарац.

„Не можемо никако да знамо, с обзиром на то да су комарци само вектори. Они не оболевају, не мењају се“, напомиње др Плавша.

Опрез током септембра, могуће и почетком октобра

Иако досадашњи подаци указују да је Србија вероватно прошла кроз врхунац овогодишње сезоне, др Плавша саветује да грађани наставе да се штите од убода комараца током септембра, а могуће и почетком октобра.

Према анализама фактора који могу да доведу до продужене сезоне или интензивнијег преношења вируса, за сада нема показатеља који би упућивали на такав сценарио.

„Не можете, када се борите против природе, да будете 100 одсто у праву, али сви они фактори који су анализирани, који могу да утичу на неку дужу сезону или на интензивнију трансмисију, нису уочени. Тако да можемо да кажемо да смо имали негде пик сезоне“, истиче др Плавша.

Сузбијање комараца, према њеним речима, доноси резултате и представља једну од кључних мера за смањивање ризика од ширења вируса, уз личне мере заштите од убода.