ВМА уводи минимално инвазивну анестезију у операције карцинома плућа

Пацијенткињи са карциномом плућа на Војномедицинској академији први пут у Србији урађена је онколошки адекватна ресекција уз примену минимално инвазивне анестезије. Како је објашњено, пацијенткиња је током целе интервенције спонтано дисала и није била на механичкој вентилацији.

Пуковник проф. др Небојша Марић, начелник Групе хируршких клиника ВМА, истиче да је најважније да је пацијенткиња добро и да је оболели режањ са карциномом уклоњен.

„Пацијент треба, наравно, да буде на првом месту и оно што се ради треба да буде најпре у интересу пацијента. Нешто не треба да се ради први пут зато што је ново, већ зато што ће имати један дугорочни и, надамо се, системски бенефит за пацијенте и да уђе у регуларну процедуру“, рекао је Марић.

Према његовим речима, минимално инвазивне технике по којима је Клиника за грудну хирургију ВМА препознатљива већ десетак година сада су додатно унапређене применом минимално инвазивне анестезије.

„Ова пацијенткиња је током ове интервенције све време спонтано дисала, није била на механичкој вентилацији и тиме смо допринели да се та сама техника додатно унапреди“, навео је Марић.

Он је објаснио да минимално инвазивна груднохируршка техника подразумева очување анатомије, односно архитектуре грудног коша, док минимално инвазивна анестезија чува физиологију пацијента.

Мањи боравак у интензивној нези и бржи отпуст

Потпуковник доц. др Горан Рондовић са Клинике за анестезиологију и интензивну терапију ВМА навео је да је стандард у хирургији примена минимално инвазивних техника у склопу ЕРАС протокола, при чему су у првом плану пацијент, његова добробит и могућност да се оперишу и пацијенти са пратећим коморбидитетима.

„Циљ је да са минималним техникама, са минималном употребом анестетика, обезболимо пацијента, да то буде безбедно урађено“, рекао је Рондовић.

Говорећи о конкретној интервенцији, навео је да је тим са грудне хирургије водио проф. др Небојша Марић, док је тим са Клинике за анестезиологију водила професорка Стаменковић.

Рондовић је објаснио да примена овакве технике из угла анестезиологије представља додатно оптерећење и тежак посао за лекаре.

„Покушавате да минималним техникама одрадите оно што је до сада рађено у општој анестезији, где је пацијент био интубиран, дуже времена боравио у јединици интензивног лечења“, навео је Рондовић.

Уместо тога, у овом случају интервенција је изведена уз већи напор самих лекара, али са минималним боравком пацијента у јединици интензивног лечења, краћим боравком у болници и брзим отпустом кући.

Системска употреба

Говорећи о НИВАТ техници, Марић је навео да се очекује њена системска употреба.

„Није апсолутно револуционарна ствар у смислу да у хируршком смислу нешто специјално треба да се промени. Ви оперишете на начин како сте и пре оперисали, али обзиром на мању потрошњу лекова, на ту ситуацију да ће се брже опорављати од саме трауме коју проузрокује и боравак у анестезији, очекујемо да код селектованих пацијената добијемо адекватне резултате и да тај опоравак буде бржи, бољи, а да онколошки ефекат не буде смањен“, рекао је Марић.

Како је додао, пацијенти морају бити адекватно селектовани, а уз одговарајућу обуку лекари очекују да техника да добре резултате.

„Практично смо имали неке мање интервенције и раније на овај начин, али је ово први пут да смо урадили ресекцију која је онколошки адекватна“, навео је Марић.

Минимално инвазивна хирургија, према његовим речима, примењује се у готово свим хируршким процедурама, односно у свим хирургијама. Доминантно се примењује у општој хирургији и кардиохирургији.

„Сада то радимо и тимови Војномедицинске академије и Клинике за анестезију са свим тимовима хируршких група раде на томе да се минимално инвазивне технике примењују и да пацијенти буду добро и боље оперисани“, рекао је Марић.

Он је навео и да је, након усавршавања у Кини, покренут научноистраживачки пројекат у сарадњи са Медицинским факултетом Војномедицинске академије.

„Сенат Медицинског факултета, Сенат Универзитета одбране одобрио је научноистраживачки пројекат на основу идеје када смо размишљали да ово имплементирамо у регуларну клиничку праксу“, рекао је Марић.

Према његовим речима, пројекат би требало да омогући процену резултата на основу већег броја пацијената који ће у будућности бити оперисани овом техником.

„Не може се на основу неколико операција проценити резултат, а ми очекујемо да ти резултати буду добри и да наши пацијенти буду задовољни“, закључио је Марић.