Срчана слабост – тихи епилог инфаркта који одузима године живота

Срчана слабост у фокусу је опсежног истраживања које спроводе српски кардиолози, са циљем да се ризични пацијенти препознају на време и да се спрече тешке компликације. Кардиолози прате 1.300 пацијената како би на време открили ко је у ризику од срчане слабости, а гост Јутарњег програма, кардиохирург проф. др Миљко Ристић упозорава да без озбиљне превенције Србија остаје европски рекордер по болестима срца.

Болести срца и крвних судова и даље су водећи узрок смртности у Србији. Посебно је алармантно то што се код великог броја пацијената после инфаркта миокарда развија срчана слабост – стање које драматично скраћује и отежава живот. Управо зато српски кардиолози спроводе велико истраживање са циљем да се ризични пацијенти препознају на време и спрече тешке компликације.

„Годинама је Србија у Европи прва по броју кардиоваскуларних обољења и тежини болести. То је једна врста срама за наше здравство“, истиче др Ристић.

Зашто је срчана слабост све чешћа

Срчана слабост је најчешћи исход оштећења срчаног мишића после инфаркта. Када срце више не може ефикасно да пумпа крв, долази до замарања, отежаног дисања и честих хоспитализација. Према речима др Ристића, главни узрок је коронарна болест, која се годинама развија.

„Главни фактор у настајању коронарне болести је неправилна исхрана. Неограничене количине масне хране доводе до таложења холестерола у крвним судовима, а када дође до сужења главне артерије срца – исход може бити фаталан у року од неколико сати“, објашњава професор.

Осим исхране, физичка неактивност и пушење значајно повећавају ризик. „Дуван је веома штетан и за срце и за плућа. Данас имате читаве разреде деце која пуше – томе се мора стати на пут“, каже др Ристић.

Превенција као обавеза, не избор

Иако су дијагностичке методе доступне, превенција у Србији, сматра Ристић, није довољно озбиљно схваћена.

„Имамо докторе и установе у којима може на време да се открије коронарна болест. Најједноставнији преглед је електрокардиограм који траје три минута. Али ми смо неодговорна нација – људи не долазе на контроле, а број становника нам се сваке године смањује највише због коронарних болести“, наглашава гост Јутарњег програма.

Као пример наводи западне земље где су превентивни прегледи обавезни: „Ако нисте били на прегледу у предвиђеном року, лечење морате сами да платите. То је једини прави начин – кад се удари по џепу.“

Истраживање које је у току обухвата 1.300 пацијената и прати утицај исхране, физичке активности и пушења на развој срчане слабости након инфаркта. Резултати би требало да помогну лекарима да на време идентификују оне који су у највећем ризику.

Ипак, др Ристић сматра да је кључ у едукацији од најранијег узраста. „У школама имамо 15 предмета, а ниједан не говори о здрављу. Основна знања о болестима срца морају да се уведу у наставу – јер без тога нема праве превенције“, закључује он.

Све док се не промени свест о значају здравих навика, срчана слабост ће остати тихи, али смртоносни пратилац инфаркта – и један од највећих изазова српске кардиологије.