Вежбање боље од лекова у спречавању повратка рака, показује научна студија

Деценијама лекари препоручују физичку активност како би се смањио ризик од развоја рака. Међутим, до сада је било мало доказа о утицају таквог начина живота након дијагнозе, па није било много подршке за њено увођење у рутину пацијената.

Најновије испитивање, које је укључило пацијенте из САД-а, Велике Британије, Аустралије, Француске, Канаде и Израела, показало да структурисани режим вежбања након лечења може драстично смањити ризик од смрти, повратка болести или развоја новог облика рака.

Резултати су представљени у Чикагу на годишњој конференцији Америчког друштва за клиничку онкологију, највећем светском конгресу о раку, и објављени у часопису New England Journal of Medicine.

Први пут постоје јасни докази да је вежбање ефикасније у превенцији повратка рака и смрти од многих лекова који се тренутно прописују пацијентима, изјавила је једна од водећих светских онколошкиња др Џули Грејлоу, главна медицинска службеница Асцо-а, која није учествовала у овом десетогодишњем истраживању.

Ипак, онколошкиња истиче да су резултати „докази највишег нивоа“ и да ће довести до „великог помака у разумевању важности подстицања физичке активности током и након лечења“.

Пацијенти који су започели структурисани режим вежбања уз помоћ личног тренера или здравственог саветника након завршетка лечења имали су 37 одсто мањи ризик од смрти и 28 одсто мањи ризик од повратка рака или развоја новог облика, у поређењу с онима који су добијали само здравствене савете.

Боље од лека

На питање да објасни утицај вежбања на исход код пацијената оболелих од рака, Џули Грејлоу је рекла: „Назвали смо презентацију 'Једнако добро као лек'. Ја бих је преименовала у 'Боље од лека', јер нема све оне нежељене ефекте.“

„Ради се о истој величини користи као код многих лекова који се одобравају – 28 одсто смањен ризик од појаве, 37 одсто смањен ризик од смрти. Лекови се одобравају и за мање користи, а притом су скупи и токсични. Када сам почињала пре три деценије, још је владало мишљење да треба бити благ и рећи пацијентима: Немојте се превише напрезати док сте на хемотерапији. Данас је то потпуно промењено. Рекла бих да је вежбање боље од лека“, наводи онколошкиња.

У истраживању је учествовало 889 пацијената са раком дебелог црева између 2009. и 2023. године. Већина (90%) имала је рак стадијума три. Пацијенти су насумично подељени у две групе – једну од 445 који су учествовали у структурисаном програму вежбања и другу од 444 који су добили само брошуру о здравом начину живота.

Пацијенти у групи за вежбање сарађивали су са личним тренером два пута месечно кроз консултације и надгледане тренинге, а касније једном месечно, током укупно три године.

Група за вежбање имала је подршку и вођење у остваривању циљева физичке активности. Њихов недељни циљ био је еквивалент три до четири шетње у трајању од 45 до 60 минута, али су пацијенти могли сами бирати како ће се физички активирати – неки су, на пример, ишли на кајак или скијање.

Након пет година, пацијенти из групе за вежбање имали су 28 одсто мањи ризик од повратка рака или развоја новог облика него пацијенти из друге групе. Након осам година, имали су и 37 одсто мањи ризик од преране смрти.

„Након операције и хемотерапије, око 30 одсто пацијената са високоризичним раком дебелог црева стадијума два и три ће доживети повратак болести“, рекао је водећи аутор студије, др Кристофер Бут из Универзитета Квин у Кингстону, Канада.

„Као онколози, једно од најчешћих питања које добијамо од пацијената јесте: 'Шта још могу да урадим да побољшам свој исход?' Резултати ове студије нам дају јасан одговор – програм вежбања који укључује личног тренера смањује ризик од враћања рака, чини да се осећате боље и помаже вам да живите дуже“, додао је Бут.