Читај ми!

Бигфут поново у центру пажње – шта откривају документи америчке Службе за шуме

Америчка Служба за шуме, која је деценијама избегавала да се озбиљно бави феноменом Бигфута, објавила је архивска документа о наводним сусретима са мистериозним длакавим створењем и организовала трибину посвећену његовом постојању. Истовремено, нови документарац доводи у питање аутентичност најпознатијег снимка Бигфута, уздрмавши заједницу оних који верују у њега.

Бигфут поново у центру пажње – шта откривају документи америчке Службе за шуме Бигфут поново у центру пажње – шта откривају документи америчке Службе за шуме

Док америчка администрација објављује поверљива документа о неидентификованим летећим објектима, једна друга мистерија, овога пута земаљска, поново је привукла пажњу јавности.

Америчка Служба за шуме објавила је три историјска документа из своје архиве која садрже сведочанства о наводним сусретима са Бигфутом у Монтани и савезној држави Вашингтон, од којих најстарија датирају из 1941. године.

У Националној шуми Станислос у Калифорнији, недалеко од Јосемитија, организована је и трибина под називом „Бигфут у вашем дворишту“, на којој је двоје запослених у Служби говорило о мистериозним створењима.

„Непријатно мирише, вришти, завија, удара по дрвећу и звижди. Виђени су примерци свих величина, од малих до великих, мужјаци и женке“, рекла је Кети Маркез, задужена за информисање посетилаца.

Археолошкиња Кети Стрејн навела је да је током година на подручју западне Сијера Неваде забележено 65 пријављених виђења Бигфута.

Љубитељи тог феномена надају се да потези Службе за шуме наговештавају нови приступ америчких институција, налик програму администрације Доналда Трампа за објављивање докумената о неидентификованим аномалним појавама.

„Надам се да то значи да се државне институције припремају да почну да објављују информације о Бигфуту“, рекао је Џеремаја Бајрон, водитељ подкаста посвећеног том феномену.

Мистерија стара више векова

За разлику од Годзиле и других легендарних бића, под називом Бигфут, познатим и као Сасквоч, не подразумева се једно створење, већ наводна врста човеколиких бића која настањују шуме Северне Америке.

Приче о длакавим створењима која ходају на две ноге, испуштају језиве звукове и шире непријатан мирис вековима постоје у различитим културама широм света.

Староседелачки народ Ми-Вук, који живи у подножју Сијера Неваде, има усмено предање о „Јајалију“ – дивовском, длакавом створењу које је најбоље избегавати.

Већина научника, међутим, одбацује тврдње о постојању Бигфута, указујући на то да до данас нису пронађени веродостојни материјални докази, попут костију или измета, нити су забележени недвосмислени видео-снимци, упркос све распрострањенијој употреби камера за праћење дивљих животиња.

Најпознатији снимак Бигфута – превара која је трајала деценијама?

Документарни филм Ухватити Бигфута (Capturing Bigfoot), објављен 20. октобра, уздрмао је заједницу оних који верују у постојање тог створења.

Аутори документарца користили су архивски материјал и разговоре са члановима породице како би разобличили најпознатији снимак Бигфута, направљен 1967. године у шуми на северу Калифорније.

На снимку, који траје нешто мање од минута, види се крупно човеколико створење прекривено смеђим крзном како се креће коритом потока.

Генерације ентузијаста деценијама су анализирале сваки детаљ снимка, покушавајући да утврде његову аутентичност.

Међутим, према тврдњама аутора документарца, реч је о пажљиво осмишљеној превари.

Роџер Патерсон, аутор снимка, био је каубој у финансијским тешкоћама који је покушавао да прикупи новац за завршетак филма о Бигфуту. Према сведочењу једног од његових саучесника, Патерсон је највероватније сам направио костим у шупи у свом дворишту, користећи крзнене капуте.

Документарац је изазвао бурне реакције међу аматерским истраживачима и трагаоцима за мистериозним створењем.

„Прилично је јасно да је реч о превари“, оценио је Бајрон.

Шта се налази у архивама Службе за шуме

Само пет дана пре објављивања документарца, америчка Служба за шуме поставила је на свој сајт документа под насловом „Документација о Бигфуту/Сасквочу“.

Један од докумената односи се на истрагу из 1982. године, покренуту након што је шумски чувар Пол Фримен пријавио да је видео Бигфута у забаченом делу Националне шуме Уматила, недалеко од града Вала Вала у савезној држави Вашингтон.

Неколико дана касније Фримен је тврдио да је пронашао и отиске стопала.

Биолог специјализован за дивље животиње и стручњак за праћење трагова из америчке Граничне патроле испитали су отиске и закључили да их није оставило мистериозно створење.

С тим се није слагао Гровер Кранц, професор антропологије на Државном универзитету Вашингтон и заговорник тезе о постојању Бигфута.

Кранц је проучавао одливке отисака и тврдио да су аутентични, јер би папиларне линије на стопалима било немогуће фалсификовати.

Фримен је након контроверзи напустио Службу за шуме, али никада није престао да трага за Бигфутом. Десет година касније направио је видео-снимак на којем се накратко види тамно створење међу дрвећем.

Његов син Мајкл присетио се како се отац тог дана вратио кући блед и видну узнемирен, узвикујући да је успео да сними Бигфута.

„Мој отац је био као Супермен. То је био једини пут у мом животу, укључујући и дан када је умро, да сам видео да се нечега плаши“, рекао је Фримен.

И тај снимак постао је предмет бројних анализа, расправа и оспоравања.

Археолошкиња тврди да је видела два Бигфута

Међу онима који верују у постојање Бигфута је и археолошкиња Кети Стрејн, запослена у америчкој Служби за шуме.

У детињству су на њу велики утицај имале праисторијске слике на стенама у индијанском резервату Туле Ривер, на којима су приказане длакаве човеколике фигуре.

Данас је чланица удружења посвећеног проучавању наводног северноамеричког шумског мајмуна.

Стрејн тврди да је 2012. године, током једне експедиције у планинама Оклахоме, видела два млада длакава створења како се великом брзином удаљавају преко стеновитог терена.

„Раније су ми говорили да су брзи, али када то заиста видите, останете у шоку. Нисам имала представу да могу тако да се крећу“, испричала је археолошкиња.

Од шумских предања до туристичке атракције

Интересовање за Бигфута има и туристички потенцијал. На трибини у Националној шуми Станислос, одржаној 8. октобра, окупило се толико посетилаца да су многи морали да стоје.

Приказани су аудио-снимци наводног завијања Бигфута, као и мапа локација на којима су пријављени сусрети са мистериозним створењем.

Стрејн је позвала љубитеље авантуре да посете Националну шуму Станислос, истичући да је округ Туолами на другом месту у Калифорнији по броју пријављених виђења Бигфута.

Ипак, упркос објављивању архивских докумената и организовању трибине, америчка Служба за шуме није променила званичан став.

„Иако не можемо ни да потврдимо ни да негирамо постојање Бигфута, препознајемо његов културни утицај, место у предањима староседелачких племена и значај за Националну шуму Станислос“, поручила је Кети Маркез.

недеља, 22. новембар 2026.
7° C