„Топаловићи“ из Илиноиса – вадили сандуке из земље, па поново продавали гробна места

Сада, готово две деценије након што је скандал избио на гробљу Бур Оук у Алсипу, у савезној држави Илиноис, научници су објавили детаље о томе како је сићушна грудвица маховине постала кључни форензички доказ који је помогао у осуди пљачкаша гробова.

Доктор Мет фон Конрат, руководилац ботаничких колекција у Филд музеју у Чикагу, укључен је у случај 2009. године када је примио позив од ФБИ-ја. „Питали су ме да ли се разумем у маховину и донели доказе у музеј“, присетио се Фон Конрат.

Истрага локалне полиције открила је људске остатке закопане испод неколико центиметара земље на гробљу које има огроман историјски значај. На том гробљу сахрањени су бројни истакнути Афроамериканци, међу којима и Емет Тил, чије је убиство 1955. године постало окидач борбе за грађанска права, као и блуз певачица Дајна Вашингтон.

Поред поново закопаних посмртних остатака, форензички стручњаци су уочили разне биљке, укључујући и комадић маховине величине врха прста. Надајући се да ће им помоћи да реше случај, ФБИ је затражио од Фон Конрата да утврди одакле маховина потиче и колико дуго се ту налазила.

Након што су маховину прегледали под микроскопом и упоредили је са осушеним примерцима из музејске колекције, научници су је идентификовали као обичну џепну маховину, односно fissidens taxifolius. Истраживање на гробљу показало је да та врста не расте на месту где су тела пронађена, али је била врло распрострањена у благо засенченом делу испод дрвећа, где је полиција сумњала да су тела првобитно ископана. Очигледно је да је маховина померена заједно са телима.

Али када је злочин почињен? Одговор се крио у необичној особини биологије маховине. „То је занимљиво код маховине. Када ми умремо – мртви смо. Али код маховине је то чудно. Чак и када мислимо да је мртва, она и даље може имати активан метаболизам“, рекао је Фон Конрат. Тај метаболизам се временом постепено смањује како ћелије полако одумиру.

Један од начина да се измери метаболизам маховине јесте да се изложи светлости и утврди колико светлости апсорбује хлорофил који користи за производњу хране путем фотосинтезе, а колико светлости поново емитује. Научници су тестирали маховину пронађену уз тела, свежи узорак са гробља и друге примерке из музејске колекције.

„Закључили смо да је маховина била закопана мање од 12 месеци, а то је било важно јер је цела одбрана оптужених била заснована на тврдњи да је злочин почињен пре него што су они почели да раде. Тврдили су да се то догодило много година раније“, рекао је фон Конрат. Детаљи су објављени у часопису Forensic Sciences Research.

Даг Секомб, бивши агент ФБИ-ја који је радио на случају и коаутор студије, изјавио је да је биљни материјал са гробља био „кључан“ за обезбеђивање осуђујуће пресуде када је случај доспео на суд.

Фон Конрат никада није очекивао да ће радити на кривичном случају, али сада жели да укаже на то колико маховине могу бити важне у форензичким истрагама.

„Нисам имао појма да ћемо нашу науку и наше колекције користити на овај начин. То показује колико су природњачке колекције важне. Никада не знамо како бисмо их могли применити у будућности“, истакао је Фон Конрат.