Вођена као дело непознатог аутора, биста Христа Спаситеља сада је приписана мајстору Микеланђелу

Резултате је представила независна истраживачица Валентина Салерно током конференције за новинаре у комплексу Реда латеранских регуларних каноника (Ordine dei Canonici Regolari Lateranensi). Њена студија под називом Michelangelo gli ultimi giorni (Микеланђелови последњи дани) доноси, како наводи, сложену реконструкцију догађаја који су довели до тога да дело једног од највећих уметника ренесансе остане анонимно готово два века.

Према новим налазима, биста Христа, која се данас налази у бочној капели базилике, дело је Микеланђела. Скулптура је до почетка 19. века била приписивана великом мајстору, али је касније изгубила ауторство и деценијама је у каталогу вођена као дело непознатог аутора из римске школе 16. века.

Трагови кроз векове

Истраживање обухвата документе од 1564. године, када је Микеланђело преминуо, па све до савременог доба. Према речима Салернове, прикупљена архивска колекција омогућава да се успостави континуитет између уметникове заоставштине и скулптуре која је вековима остала у сенци.

Студија доноси и занимљиву претпоставку, лице Христа на бисти могло би заправо да представља портрет Микеланђеловог блиског пријатеља, римског племића Томаза де Кавалијерија настао око 1534. године.

Ова теза заснива се на подударању стилских елемената са другим Микеланђеловим портретима Де Кавалијерија, међу којима је и цртеж познат као Божанска глава, који се чува у Ashmolean Museum у Оксфорду.

Тајна заоставштина

Истраживање такође доводи у питање уврежено мишљење да је Микеланђело у позним годинама уништио велики број својих скица и недовршених радова, верзију коју је популаризовао ренесансни писац и уметник Ђорђо Васари.

„Ово истраживање започела сам тако што сам, на неки начин, заборавила Васарија“, рекла је Салерно. „Микеланђело је последње године живота провео у Риму, док Васари тада није био у граду. Често се говорило да је уметник уништио своја дела, али пронађени документи указују на другачију причу“, додала је.

Према тој реконструкцији, цртежи, студије и мермерне скулптуре нису уништени, већ су поверени уском кругу пријатеља и ученика који су их чували после уметникове смрти.

Скривено у базилици

Након Микеланђелове смрти 1564. године, део његове заоставштине наводно је сакривен у базилици San Pietro in Vinkoli, где су деловали Латерански каноници блиски уметнику. Документи помињу и тајну просторију са више кључева.

Када је Де Кавалијери преминуо 1584. године, из тог скровишта је, према новој реконструкцији, изнета и биста која га приказује.

Касније ју је кардинал Алесандро де Медичи (Alessandro de' Medici), будући папа Леоне XI, преместио у свој кабинет у базилици Свете Агнезе.

Од чуда до заборава

Судбина скулптуре додатно се закомпликовала средином 19. века. Током посете папе Пија IX базилици 12. априла 1855. године, дошло је до урушавања плафона, због чега су папа и његова пратња пали на нижи спрат, али су остали неповређени.

У знак захвалности, папа је наредио обнову базилике. Тада је нестао кабинет у којем је била чувана скулптура, а биста је премештена у једну од капела у цркви.

Временом су уследиле погрешне атрибуције и заборав: у појединим публикацијама дело се и даље приписивало Микеланђелу, док је у другима потпуно изостављено. После Другог светског рата готово је нестало из стручне литературе.

Подстицај за нова истраживања

На конференцији је говорио и књижевни критичар и историчар уметности Микеле Рак, некадашњи професор на Универзитету у Сијени.

„Надамо се да ће ово откриће покренути нова истраживања о изгубљеним делима из последњег периода Микеланђеловог стваралаштва", рекао је Рак. „Верујемо да би могло бити још таквих радова, који би обогатили културно наслеђе Цркве и града Рима“, додао је.

Ако закључци истраживања буду потврђени у стручној јавности, биста из базилике Свете Агнезе могла би да представља значајно откриће и ново поглавље у проучавању живота и дела једног од највећих уметника ренесансе.