Франкенштајн, тајна италијанског порекла: Како су експерименти Галванија и Алдинија инспирисали Мери Шели

О теми се поново говори поводом новог филма Франкенштајн Гиљерма дел Тора, који је управо стигао на Нетфликс, док Национална библиотека Шкотске најављује објаву до сада непознатих докумената о животу списатељице.

Ноћ у којој је почела легенда

Јун 1816. године, Вила Диодати на обали Женевског језера.

Напољу бесни олуја, једна од многих током „године без лета", када је ерупција вулкана Тамбора расхладила читав свет. У затвореној кући неколико младих интелектуалаца поставља себи изазов: Ко ће написати најстрашнију причу?

Међу њима је и Мери Годвин, деветнаестогодишњакиња која ће убрзо постати Мери Шели. Ту су и Перси Биш Шели, лорд Бајрон, Клер Клермонт и лекар Џон Полидори. Нико од њих не слути да ће из те игре настати не само ремек дело готике већ и први прави роман научне фантастике.

Идеја која стиже са Апенина

Иако је роман настао у Швајцарској, његова научна основа долази из Италије. У Болоњи је лекар Луиђи Галвани посматрао феномен који је збуњивао европске научнике: мишићи мртвих жаба трзали би се када би небо пресекла муња. Електрицитет као покретачка сила, па чак и као потенцијални повратак изгубљене виталности, постао је предмет великог интересовања.

Галванијев брат од ујака, Ђовани Алдини, отишао је и корак даље. Користио је електричне импулсе на људским лешевима, изазивајући реакције које су посматраче остављале у шоку. Мери Шели је те експерименте добро познавала: читала их је, расправљала о њима и преточила у литературу.

Наука преточена у фикцију

У роману постоји сцена која готово пресликава Алдинијеве демонстрације. Биохемичарка Кетрин Харкап у књизи Рађање Франкенштајна описује како се тело на столу трзало, грудни кош се подизао, а прсти померали као да притискају жице виолине.

Тешко је не препознати ехо италијанских експеримената, па чак и далеку симболику Микеланђелове Стварања, продужени прст, као граница између живота и смрти.

Има ли Виктор Франкенштајн италијанске корене?

Наравно, Виктор Франкенштајн је измишљени лик. Али идеја која га покреће, могућност да се енергијом превазиђе граница између смрти и живота, дубоко је укорењена у раду Галванија и Алдинија. Ако бисмо трагали за коренима модерног научног имагинаријума, многе од њих нашли бисмо управо у Болоњи.

Роман настао из бола

Живот Мери Шели био је испреплетан трагедијама: мајка умрла при порођају, двоје деце изгубљено у раном детињству, сестра која је извршила самоубиство. Касније је изгубила и пријатеље из те чувене ноћи, Бајрона у Грчкој, Шелија у таласима Лигурског мора. Можда је баш тај низ губитака уткао у роман немогућу жељу да се поврати оно што је заувек отишло.

И док данас читамо Франкенштајна или гледамо његову нову екранизацију, вреди се сетити и италијанског трага: жаба у Галванијевом врту, Алдинијевих експеримената са струјом, научне радозналости која се играла границама могућег.

Из тог необичног споја науке и књижевности, Италије и Швајцарске, настала је једна од најдуготрајнијих прича модерног света.