Сећате ли се жврљотина из школских клупа – у Милану вас чека јединствени Музеј свезака

Многи од нас се са носталгијом сећају белешки из школских дана, вежбанки са оценама наставника и свезака за које смо пажљиво бирали или чак сами правили корице. Неки су те свеске сачували, неке се налазе заборављене на таванима и у подрумима, неке су бачене па нам је данас жао.

У Милану постоји, већ скоро годину дана, Музеј у самом центру града, који чува сведочења из школских дана, ђака из целог света. Зове се Музеј школских свезака, чува њих 2.500 и једини је такав музеј на свету.

„Овај музеј је резултат једног дугог истраживања које је трајало 20 година. Ми смо сакупљали и студирали ове свеске које су сведочења деце која су их поседовала. Дакле, хтели смо да сакупимо оно што представља историју, али са дечије тачке гледишта, да ујединимо на овај начин децу из свих делова света“, рекао је Томас Пололи, директор Музеја школских свезака.

Најстарија свеска је из Велике Британије из 1773. и то је била једна епоха у којој деца још увек нису могла слободно да искажу своје мишљење у свескама али су копирали реченице о моралним вредностима, о религији. А онда полако од 1800. и још више, од 1900. од деце се тражило да пишу о себи, о свом животу, њихова размишљања, и путем тих свески можемо да путујемо кроз мисли деце из прошлости.

Поред свезака из Италије ту су и оне из 35 других земаља, попут Кине, Јапана, Бразила.

„Захваљујући овим свескама видимо промене, нарочито у рукопису али пошто долазе из разних делова света имамо писма из многих земаља и различите начине писања. Током времена се променио и начин изражавања, како су се изражавала деца из 1920. па на даље је другачије од онога како се данас изражавају и речи које користе су другачије. Оно што је нама занимљиво јесте да без обзира где су живела та деца постоји нешто што им је заједничко, а то је уникатност њихових личности и други аспекти попут пријатељства, првог дана у школи, однос са родитељима и наставницима“, додао је Пололи.

Томас је основао Удружење „Отворене свеске" у коме је активно десетак особа и око 300 волонтера из целог света који преводе текстове а које он са великим стрпљењем дигитализује.

„Имамо и онлајн платформу дигиталног типа, једна врста Википедије где особе могу да се упишу и виде садржај и могу да нам помогну у преводу. Захваљујући Инстаграм страници коју многи прате добили смо свеске из разних земаља али нам фале они са простора бивше Југославије које би баш волели да имамо и на ћирилици и на латиници. Интересује нас и да имамо свеске данашње деце као сведочење за будуће генерација али у ери у којој је све дигитализовано плашимо се да би то могло да буде изгубљено. А речи које су остављене на парчету папира остаје много више него нешто што је написано на компјутеру“, каже директор Музеја школских свезака.

Ако икада посетите Милано, свратите у овај јединствени музеј и понесите неку своју стару школску свеску а можете им је и послати. Постаћете део историје а Музеј школских свезака ће вам бити врло захвалан.