Слика "Одмор Башибозука" Паје Јовановића – национално благо које је враћено у Београд

Ових дана много се причало о слици Паја Јовановића, националном благу које је враћено у Београд. О слици и о животу Паје Јовановића говорила је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда, у емисији Један добар дан.

"Мада слика није настала у Србији, нисмо имали прилику да буде део неке наше српске националне колекције, није била ни у музеју Паје Јовановића. Тенденција и нека стратегија је  да се што већи број дела наших најзначајнијих аутора врати у земљу.

Један од наших највећих сликара, Паја Јовановић имао је занимљив живот, а његова муза била је његова супруга.

„Један је од најзначајнији сликара, најприсутнији сликар 19. века, свакако без конкуренције када је висина цене његових дела у питању. Сведоци смо већ неколико година уназад да најзначајније аукцијске куће управо Пају излистају и да ово дело чак и није постигло рекордну цену, на чему смо ми захвални колекционарима који су стварно одустали у нашу корист. 2018. године дело је готово дупло скупље продато у истој кући на аукцији. Ми смо на старању, Пајином одлуком, добили 211 дела и комплетно све оно што је у том прилогу“, рекла је директорка музеја.

Истиче да је музеј добио све сликарске алате, све Пајине употребне предмете, личне предмете, сликарски прибор, његов намештај из Беча. 1976. године је коначно комплетан простор предат Музеју града Београда у стању у коме је апсолутно био реконструисан Пајин атеље у Бечу, у коме је провео своје последње године.

„Морам да кажем да је од 1950. до 1952. године у константној сарадњи са тадашњим директором музеја правио своју заоставштину, свој легат, свој музеј, тако да је сада више од 650 предмета у музеју по Пајином избору и у онаквом стању у коме га је у ствари он и замислио и оставио. Иначе, Паја је боравио у Београду, радио с времена на време, портретисао наше најзначајније владаре, с тим да ми знамо да су постојале различитости“, рекла је Јелена Медаковић.

Пајина дивна љубавна прича са његовом музом Муни

"У његовом легату могу се наћи најлепши актови које је он посветио својој жени и који су остали у легату на срећу и уживање свих посетилаца који то могу да виде. Један од тих актова сигурно најлепши женски акт који ми можемо да видимо.Стално смо причали о кожи, инкарнату, лицу, рукама, колико је то и лепо и сликано у колориту с једном црвеном драперијом. Један предиван акт, тог периода.

Музеј града Београда обележава диван јубилеј

„Прославили смо 120 година од оснивања и од јануара месеца све наше активности су усмерене ка обележавању овог изузетно значајног јубилеја, не само за установу него за целу земљу. Нема много установа које могу да се и на светском нивоу похвале континуитетом у трајању.

Имали смо и ту велелепну прославу и доделу велике награде, доделу посебних признања, доделу захвалница нашим партнерима. Цела ова година пролази у том тону под једним знаком 120, то је један печат где сви програми, сва издања, публикације, изложбе, концерти ове године носе ту ознаку“, рекла је директорка музеја.

Посете музеју су се повећале у последње три године

„То су егзактни подаци, имамо електронску продају улазница,. У тај број не убрајамо наше манифестације на отвореном, нити посету споменику и споменичком комплексу, него рачунамо искључиво улазак у затворене објекте, у неком режиму прегледа и обиласка сталне поставке, односно привремених поставки које јесу бесплатне, али се свакако улази и бележе“, закључила је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.