Све више лажних и фалсификованих научних радова, показују анализе

Тим истраживача пронашао је доказе о сумњивим организацијама које објављују лажне или неквалитетне студије у индустријским размерама. А њихов учинак брзо расте, угрожавајући интегритет многих области.

„Ако се ови трендови не зауставе, наука ће бити уништена“, наглашава Луис А. Нунес Амарал, аналитичар на Универзитету Нортвестерн и аутор студије, која је објављена у Зборнику радова Националне академије наука.

Наука је постигла огроман напредак у последњих неколико векова само зато што су нове генерације научника могле да читају о достигнућима претходних. Сваки пут када се објави нови рад, други научници могу да истраже налазе и размисле о томе како да дођу до сопствених открића.

„Наука се ослања на поверење у оно што су други урадили, тако да не морате све да понављате“, додаје др Амарал.

До двехиљадедесетих, уредници часописа и организације за надзор упозоравали су да је ово поверење угрожено. Означили су све већи број радова са лажним подацима и фалсификованим резултатима. У годинама које су уследиле, фактори који су довели до овог пораста постајали су све интензивнији.

Како се све више постдипломаца обучавало у лабораторијама, конкуренција за ограничен број истраживачких послова се заоштравала. Радови високог профила постали су неопходни за успех, не само за добијање посла, већ и за добијање унапређења и грантова.

Како је научна превара постала уносан посао

Академски издавачи су одговорили на потражњу отварањем хиљада нових научних часописа сваке године. „Сви подстицаји се своде на потребу да издавачи објављују све више и више“, наводи др Иван Орански, извршни директор Центра за научни интегритет.

Организације познате као „фабрике радова“ сада претварају научну превару у уносан посао. Научници жељни да попуне своје биографије могу платити стотине до хиљаде долара да би били именовани као аутори рада са којим нису имали никакве везе, према речима Ане Абалкине, социолога на Слободном универзитету у Берлину која проучава „фабрике радова“.

Оваквим издавачима рукопис може да достави непоштени научник за одређену надокнаду; у другим случајевима, могао би бити генерисан интерно. Да би осигурале објављивање радова, „фабрике радова“ понекад нуде мито корумпираним уредницима, према истрази Центра за научни интегритет.

Фалсификује се све – од текста до фотографија

Др Абалкина напомиње да су такви радови обично препуни превара – све од фалсификованих слика до плагираног текста. Да би избегле детекторе плагијата, „фабрике радова“ често користе вештачку интелигенцију да би измениле текст који преузимају из других радова, понекад уводећи бизарне фразе попут „лажни потенцијал“ уместо „лажно позитиван“.

Чак и док су „фабрике радова“ радиле на томе да сакрију своје напоре, др Абалкина је пратила производњу компанија у Русији, Ирану и другим земљама и пронашла хиљаде њихових радова у штампаном издању. „Научите да препознајете обрасце“, објашњава.

Др Амарал и његове колеге су сада анализирали те обрасце, користећи теорију мрежа и друге статистичке технике. „Покушали смо да пружимо слику о томе шта се налази испод површине“, рекао је Рис Ричардсон, постдокторски истраживач на Универзитету Нортвестерн и аутор нове студије.

За своју анализу, научници су направили базу података са више од милион научних радова. Тражили су радове на онлајн форумима трагајући за дуплираним сликама и сличним фразама, као и у бази података Retraction Watch-а, коју одржава Центар за научни интегритет.

Истраживачи су саставили листу од 30.000 радова који су или повучени или показују знаке да су потекли из „фабрике радова“. Открили су везе између радова које су снажно указивале на то да су производ преваре великих размера. Многе од ових веза повезивале су групе уредника и аутора који су често радили заједно.

„Постоје огромне мреже које су веома густо повезане, где сви шаљу своје радове једни другима“, рекао је др Ричардсон. „Ако то није дослух, не знам шта јесте.“

Неки радови су садржали слике копиране из више других радова. Мапирајући везе између њих, истраживачи су уцртали мреже хиљада радова. Радови у кластеру су обично били објављени у истом кратком временском периоду, често у часописима које је издао један издавач.

Најбоље објашњење које др Амарал види за образац ове мреже јесте да „фабрике радова“ стварају банке слика које користе за креирање читавих серија радова, које затим продају одређеним корумпираним уредницима. После неког времена, праве нове слике и проналазе нове мете.

Преваре експоненцијално расту, упозоравају истраживачи

Радови које су др Амарал и његове колеге могли да проучавају изашли су на видело само захваљујући раду независних истраживача. Да би проценили колико радова из оваквих „фабрика“ још није откривено, тим др Амарала је креирао статистички модел који је тачно предвидео брзину којом су се сумњиви радови појављивали. Процењују да би број производа могао бити 100 пута већи од оних које су идентификовали.

Др Амарал и његове колеге упозоравају да преваре експоненцијално расту. У својој новој студији, израчунали су да се број сумњивих нових радова који се појављују сваке године удвостручује сваких 1,5 година. То је далеко брже од повећања броја научних радова у целини, који се удвостручује сваких 15 година.

„То је већ проблем, и предвиђам кризу“, рекла је др Абалкина.

Др Амарал и његове колеге пронашли су доказе да „фабрике радова“ селективно циљају одређена поља како би објавиле сумњиве радове. Тим је упоредио истраживања различитих верзија РНК, молекула који има много улога у ћелији. Радови о облику РНК названом микроРНК и њеној улози у раку су много вероватније показивали знаке могуће преваре него друга поља повезана са РНК, као што је технологија за уређивање гена CRISPR.

Али др Амарал сумња да ће на крају усмерити пажњу и на друге области.

„Ризик је да се све више и више области науке отрује, тако да ниједан угледни научник неће ући у њих јер је област преплављена смећем“, рекла је др Амарал.

Вештачка интелигенција ће вероватно погоршати ствари, предвидела је др Абалкина. Уместо да обрађују постојећу слику, „фабрике радова“ сада могу да користе алате вештачке интелигенције за креирање слика на захтев. Др Абалкина и њене колеге су тестирале неке од ових алата и откриле да већ могу да креирају слике које се не могу препознати као лажне. „Заиста је застрашујуће.“

Укидање финансирања научних истраживања Трампове администрације

У извршној наредби у мају о „науци златног стандарда“, председник Трамп је скренуо пажњу на проблем научне преваре. „Фалсификовање података од стране водећих истраживача довело је до повлачења истраживања које је финансирала федерална влада“, наводи се у наредби.

Али администрација није понудила никакве нове иницијативе за решавање проблема. Хиљаде научника протестовало је против наредбе, тврдећи да би то довело до политичког угушивања истинских научних налаза.

Др Ричардсон и његове колеге рекли су да би смањење финансирања науке у Сједињеним Државама од стране администрације могло чак и повећати стопу научних превара, остављајући научнике да се боре за ограничене ресурсе и све мање радних места.

„Ствари које Трампова администрација ради под именом одржавања научног интегритета погоршаће ову конкуренцију“, рекао је др Ричардсон.

Национални институт за рак, на пример, прошлог месеца је објавио да ће финансирати само првих четири одсто пријава за грантове до краја фискалне године, уместо првих седам. Трампова администрација је предложила још веће смањење које Конгрес сада разматра.

Др Ричардсон је упозорио да би ово смањење отежало америчким научницима да уложе дугорочни рад који захтевају права научна открића.
„Када су људи под огромним притиском, тада се ове ствари дешавају“, напомиње др Ричардсон.

Има ли решења

Уобичајене мере, попут повлачења радова, нису довољне да зауставе плиму, сматра др Амарал. „Као да имам огромну славину из које цури вода и имам шољицу којом вадим воду“, наглашава. „То једноставно неће функционисати.“

Др Бик предлаже да издавачи научних радова посвете више пажње праћењу рукописа због превара, слично начину на који компаније кредитних картица проверавају сумњиве куповине.

Др Амарал предлаже да се научницима који почине недолично понашање привремено забрани објављивање. То би укључивало и истакнуте научнике који стављају своја имена на лоше радове које нису пажљиво проверили због грешака.

„Учинити ауторе потпуно одговорним за истраживање објављено под њиховим именом смањило би стопу објављивања“, каже др Амарал. „То је нешто што мора да се деси, како бисмо пажњу усмерили на квалитет уместо на квантитет.“

Др Орански додаје и да би начин на који се научници награђују за свој рад такође морао да се промени. „Да парафразирам Џејмса Карвила, то су подстицаји за глупане. Морамо да престанемо да манипулисање системом чинимо профитабилним.“