Руднички призори кроз објектив доброг војника Кнејфла
Први светски рат довео је у Србију аустроугарског команданта, Чеха Витезслава Кнејфла, који је више користио фото-апарат него пушку.
Када су фотографије аустроугарског команданта старе један век доспеле у руке колекционара Момчила Пауновића, настала је права пометња. Не само у Србији, већ и у Чешкој – држави из које је официр пореклом. Какве призоре је за време Првог светског рата бележио овај војник на Руднику проверавала је екипа РТС-а у истоименој варошици.
Уместо с пушком, виђали су га с фото-апаратом. У Србију је стигао као аустроугарски командант Kачерског среза 1917. За две године боравка на планини Рудник, Витезслав Кнејфл је направио бројне фотографије, које је на интернет аукцији купио колекционар и мештанин Момчило Пауновић.
"Пошто ја често пратим све што је у вези са Рудником и околином, кад сам угледао ту фотографију – нисам могао да верујем. Одмах сам препознао панораму варошице, видим на фотографији аустроугарске војнике и српског, рекох 'шта је то?', лицитирао сам и купио ту фотографију", прича Момчило.
Фасциниран рудничким призорима, купио је још тридесетак фотографија. Тада се за причу о колекционару заинтересовала и чешка телевизија, која је извештавала из Србије пре четири године, за време поплава.
"Направили су ту репортажу од три и по минута која је била емитована на чешкој телевизији 27. јула у ударном термину, на дан почетка Првог светског рата. Видело ју је више од три милиона људи", истиче Момчило.
Видела је и Кнејфлова унука Дана.
"У први мах нисам могла да поверујем. Када је новинар рекао да је на фотографији непознати војник, ја сам само почела да вриштим: О не, не... то није непознат војник – то је мој деда. Била сам веома изненађена и одмах сам желела да ступим у контакт са репортером Рожанеком и чешком телевизијом", присећа се Дана.
То је и учинила. Убрзо су организовали посету Руднику. Тамо је стигла са сестром али и страхом како ће их дочекати. Испоставило се да њиховог деду најмање памте као окупатора.
"Ја нисам знала да је он био фотограф, никада нам није показао фотографије које је направио у Србији. Можда смо биле превише мале да би са нама разговарао о томе, а можда нисмо биле најбоље саговорнице. Желела сам да сазнам зашто нам чак ни отац није поменуо ништа о томе, тако да је то било баш велико изненађење", рекла је Дана.
Момчило је организовао изложбу свих фотографија. Друштво им је правила још једна, коју су унуке донеле.
"То је фотографија њиховог дедe са ловачком пушком изнад столетне букве која је четрдесетих или педесетих година одесечена", објашњава Момчило.
То је једна од ретких фотографија где Кнејфла видимо са пушком. Углавном је с друге стране објектива.
Пред смрт Кнејфл говорио искључиво српски
Иако је био окупациони командант, Витезслав Кнејфл је фотографисао разне знаменитости, попут каквог туристе, па тако није изоставио ниједно спомен-обележје, што сведочи и фотографија која је настала пре скоро једног века. На њој је његов старији син Виктор.
Другог сина је добио после рата и дао му име Мирко. Три године пред смрт, Кнејфл је доживео мождани удар. Од тада је говорио искључиво српски.
"Тачно је, чак су и моја бака и стриц, који су га посећивали у Србији, понекад користили неке српске речи. Сећам се да су нам, када смо одлазили на спавање, увек говорили нешто попут good night на српском – добру ноћ, је л' тако?", рекла је Дана.
Добродошлицу Кнејфлу као фотографу желели су многи. На вашарима, свадбама у српским домаћинствима. Заузврат, он их је фотографисао. Једини је војник који је тада фотографисао свештеника. И не само њега.
"Фотографисао је тзв. хајдук-жену рудничку – Кату Недељковић, која је пушила на муштиклу и која се коцкала са људима у кафани, пила са мушкарцима жестока пића и која је препредала и прерађивала свилену бубу, што је за данас куриозитет", истакао је Момчило.
Призоре које је објективом забележио поједини би описали као романтизовање рата, можда и као пропаганду. За мештане тог краја оне су, пре свега, важан историјски документ.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар