субота, 04.06.2016, 15:01 -> 18:05
Извор: РТС, Би-Би-Си, Бета
Би-Би-Си: Успомена на дечаке из Србије, ратне избеглице у Шкотској
Сто година пошто је једна школа у Единбургу пружила уточиште групи српских дечака избеглих од страхота Првог светског рата, њихови потомци допутоваће у шкотску престоницу да присуствују обележавању тог догађаја, објавио је Би-Би-Си. Међу њима биће и Јелена Станковић, унука Живојина Ковачевића који је по повратку у Србију неговао везе са Шкотском и заувек био захвалан британском народу који му је помогао.
Група од 27 дечака, од којих је најмлађи имао 12 година, стигли су те 1916. године у школу "Џорџ Хериот", пошто су избегли из Србије, која је тада пала у руке армија Немачке и њених савезника, преноси Би-Би-Си, додајући да су неке избеглице збринуте у Глазгову, Дандију и Абердину.
Били су то срећници, који су преживели повлачење преко планина Албаније и Црне Горе претходне зиме, када је умрло више од 8.000 дечака, од хладноће, глади и болести, као и од напада Албанаца, наводи Би-Би-Си.
За само неколико година живот ових дечака се променио, захваљујући Шкотској и школи "Џорџ Хериот", који су им пружили нову животну шансу.
Историчарка Луиз Милер, која је истраживала повест "Српских момака", каже да су они преживели незамисливе патње, да су знали једва по коју реч енглеског, али да их је школа пригрлила, а људи Единбурга подржали током ратних година, све до дана када су могли да се врате ономе што је остало од њихових домова.
Историчарка додаје да су у шкотској школи момци из Србије постали славни као играчи рагбија: "Дечаци, који никада раније нису играли рагби, научили су ту игру и показали изванредан и неочекиван таленат". Они су формирали и српски национални рагби тим који је 1918. играо у Инверлиту.
Многи од дечака имали су успешне каријере, као и дуг и срећан живот негујући везе са Шкотском и школом "Џорџ Хериот". Живојин Ковачевић је био међу њима. У Единбург је стигао са 15 година. Иако није знао енглески, брзо се истакао како на часовима, тако и у рагбију.
Студирао је затим на Универзитету у Единбургу, а по повратку у Србију помогао је у послератној обнови Србије. Његова унука Јелена Станковић рекла је да га је живот у Шкотској заувек променио. "Волео је Велику Британију, а нарочито Шкотску подједнако као и Србију и био је изузетно захвалан британском народу за све што су за њега учинили", рекла је Јелена.
Шездесет пет година пошто је напустио школу, 1982. године Живојин се присетио времена у Единбургу: "Тужан сам што нећу моћи опет да посетим Единбург и још једном видим школу... Моје године ми не допуштају да идем на тако дуг пут, али често се сетим Единбурга и мојих пријатеља", навео је Живојин.
У обележавању успомене на дечаке из Србије, који су пре једног века уточиште пронашли у Шкотској, њиховим потомцима ће се у Единбургу придружити амбасадори Србије у Британији Огњен Прибићевић и Велике Британије у Београду Денис Киф, пренео је Би-Би-Си.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар