Би-Би-Си: Успомена на дечаке из Србије, ратне избеглице у Шкотској

Група од 27 дечака, од којих је најмлађи имао 12 година, стигли су те 1916. године у школу "Џорџ Хериот", пошто су избегли из Србије, која је тада пала у руке армија Немачке и њених савезника, преноси Би-Би-Си, додајући да су неке избеглице збринуте у Глазгову, Дандију и Абердину.

Били су то срећници, који су преживели повлачење преко планина Албаније и Црне Горе претходне зиме, када је умрло више од 8.000 дечака, од хладноће, глади и болести, као и од напада Албанаца, наводи Би-Би-Си.

За само неколико година живот ових дечака се променио, захваљујући Шкотској и школи "Џорџ Хериот", који су им пружили нову животну шансу.

Историчарка Луиз Милер, која је истраживала повест "Српских момака", каже да су они преживели незамисливе патње, да су знали једва по коју реч енглеског, али да их је школа пригрлила, а људи Единбурга подржали током ратних година, све до дана када су могли да се врате ономе што је остало од њихових домова.

Историчарка додаје да су у шкотској школи момци из Србије постали славни као играчи рагбија: "Дечаци, који никада раније нису играли рагби, научили су ту игру и показали изванредан и неочекиван таленат". Они су формирали и српски национални рагби тим који је 1918. играо у Инверлиту.

Многи од дечака имали су успешне каријере, као и дуг и срећан живот негујући везе са Шкотском и школом "Џорџ Хериот". Живојин Ковачевић је био међу њима. У Единбург је стигао са 15 година. Иако није знао енглески, брзо се истакао како на часовима, тако и у рагбију.

Студирао је затим на Универзитету у Единбургу, а по повратку у Србију помогао је у послератној обнови Србије. Његова унука Јелена Станковић рекла је да га је живот у Шкотској заувек променио. "Волео је Велику Британију, а нарочито Шкотску подједнако као и Србију и био је изузетно захвалан британском народу за све што су за њега учинили", рекла је Јелена.

Шездесет пет година пошто је напустио школу, 1982. године Живојин се присетио времена у Единбургу: "Тужан сам што нећу моћи опет да посетим Единбург и још једном видим школу... Моје године ми не допуштају да идем на тако дуг пут, али често се сетим Единбурга и мојих пријатеља", навео је Живојин.

У обележавању успомене на дечаке из Србије, који су пре једног века уточиште пронашли у Шкотској, њиховим потомцима ће се у Единбургу придружити амбасадори Србије у Британији Огњен Прибићевић и Велике Британије у Београду Денис Киф, пренео је Би-Би-Си.