Тираноубиство као Принцип

Почетком 20. века млади људи нису били задовољни ситуацијом у Босни и Херцеговини. „Цивилизаторска“ мисија Аустроугарске монархије гушила је све национално. У страху од уједињења Словена, Хабзбуршка монархија покушала је да избрише различите националне идентитете и да у Босни створи јединствену нацију и уведе јединствени босански језик. Тако би Срби постали Босанци православне вероисповести док би Хрвати били Босанци католичке вере. Забрањивано је све што је имало национални призвук: затваране су институције, укидана национална патриотска удружења... То је изазвало бунт како код Срба, Хрвата тако и код муслимана који тада још увек нису били нација, већ само велика верска скупина.

Положај Срба у Босни и Херцеговини постајао је све тежи како су се заоштравали односи Краљевине Србије и Аустроугарске монархије. Србима је ускраћено право на школовање, просветна аутономија која је на том простору била успостављена још у 17. и 18. веку када су се Срби доселили у тадашње области јужне Угарске, укинута је - наводи за документарни филм „Србија у Великом рату“ професор Филозофског факултета у Београду Чедомир Антић.

Ситуација се посебно закомпликовала после анексионе кризе (1908) којој су се супротставили Срби али и већина муслимана. Муслимани су окупацију Босне тешко поднели схватајући да је то последњи корак од потпуног одвајања од Турске, чија је власт у Босни и Херцеговини практично престала да постоји после Берлинског конгреса.

Како би показали бунт и незадовољство млади људи су се организовали у бројне омладинске покрете. Био је то револт усмерен према страној окупационој царевини која је на једној страни наступала као велика моћна сила и доносила цивилизацију, а на другој се понашала тирански и гушила све што је национално - каже професорка Филозофског факултета у Београду Мира Радојевић. Млади су тада желели слободу и били су против окупатора који на њиховој територији управљају. Желели су да имају право да одлучују, да се и они питају за своје сутра.

Једна од таквих револуционарних организација била је и „Млада Босна“, која је формирана 1907. године. Припадници „Младе Босне“ били су различитих националности. Било је ту муслимана и Хрвата, мада су окосницу чинили Срби. Иза „Младе Босне“ стајала је српска национална идеја, али младобосанци су заговарали југословенско решење источног питања - оцењује професор Филозофског факултета Милош Ковић. Када су Гаврила Принципа иследници питали шта је по националности, он је рекао: „Ја сам Србин, ја сам Хрват. Ја сам и Хрват и Србин.“ Дакле Гаврило Принцип је, то не смемо да заборавимо, био Југословен - подсећа нас професор Ковић.

Бунт омладинаца није био само политички, протестовали су и против строгих норми понашања које су тада владале. Била је то једна атмосфера - каже професорка Мира Радојевић - коју су неки историчари из Европе назвали „Побуна против очева“, а која је упућивала на генерацијски јаз, на незадовољство омладине широм Аустроугарске. Невероватне школске стеге спутавале су развој младих: било је забрањено шетати са девојком, седети у кафани, налазити се на улици после одређеног сата...

Омладински покрети нису нешто што је аутохтоно и јединствено за Босну и Херцеговину почетком 20. века. „Млада Босна“ је типичан романтичарски покрет тога доба. Постојала је „Млада Турска“, „Млада Италија“, „Млада Швајцарска“, „Млада Енглеска“, „Млада Европа“ - каже за РТС професор Милош Ковић. То је романтизам који увек уздиже младост. Босански омладинци ослањали су се и на искуство немачких омладинских покрета из времена уједињења, а посебан утицај на њих имало је револуционарно искуство руских социјалиста. Они су читали како Мацинија, идеолога демократског национализма, тако и Петра Кропоткина, идеолога руског анархизма.

„Млада Босна“ је са осталим омладинским револуционарним покретима делила иста схватања и идеје. Сви су живели у Европи која се уједињавала и врела, сви су тежили да заврше процес националног ослобођења, сви су желели боље сутра. Само је историјски случај хтео да „Млада Босна“ постане најпознатији али и најпрозиванији омладински покрет тога доба.

„Млада Босна“ није била чврста и кохерентна организација. Они нису имали статут, нити финансијере, нису били терористичка организација како се то данас често чује. То су биле десетине омладинаца обједињене склоношћу ка истим идејама, са истим младалачким националним бунтом и жељом да учине нешто спектакуларно, да сопствени идентитет докажу неком врстом херојског дела - оцењује професорка Мира Радојевић.

То су били млади људи, националисти, помало запаљени, помало људи који нису довољно озбиљно размишљали о могућим последицама неких својих поступака - наводи академик Драгољуб Живојиновић. Они су имали идеал да хоће слободу и да неће странца на својој територији, да њима управља, диктира им и намеће власт. Зато су намеравали да ликвидирају цара или престолонаследника или неког од високих функционера босанске владе. Питање је било шта ће им околности донети. 

Атентати на утицајне личности, поготову на оне који су симболизовали недемократске режиме, били су чести у тадашњој Европи. Цео 19. век је обележен атентатима на крунисане главе. Атентати су били средство да се докаже патриотизам, херојство и бунт против неправде. Младобосанска идеја била је идеја жртвовања за отаџбину - истиче професор Ковић и додаје да традиција убијања тирана и страних окупатора потиче још из античке историје.

Професорка Мира Радојевић истиче да су истраживања историчара тадашњег омладинског покрета указала на то да је на једног омладинца који је спреман да изврши атентат долазило отприлике око хиљаду оних који су подржавали такву врсту изражавања револта према недемократским режимима.

У том контексту убиство Франца Фердинанда треба сагледавати у оквирима тадашњих вредновања која су различита од данашњих када се убиство, па макар оно имало и политичку конотацију, карактерише као несумњив злочин.

Стручни консултант: др Александар Животић, Филозофски факултет, Београд

Интервјуи су део документарно-играног филма Србија у Великом рату који Радио-телевизија Србије реализује у сарадњи са Министарством одбране Републике Србије.

Филм финансира Министарство културе и Информисања Републике Србије у оквиру програма обележавања стогодишњице Великог рата.