Јапан уводи нове санкције Русији

Јапан је увео нови пакет санкција Русији, који, мада се званично односи на деловање Москве у Украјини, многи приписују жељи владе у Токију да одговори на недавну посету председника Владимира Путина спорном острву из Курилског ланца, које је у саставу Руске Федерације али које Јапан сматра за своју територију.

Јапанска влада објавила је јуче да уводи додатне санкције Русије због њене агресије на Украјину, преносе медији у Земљи излазећег сунца.

Нове санкције владе у Токију односе се пре свега на танкерску флоту Руске федерације која превози сирову нафту - оно што јапански савезници са Запада (тенденциозно) називају "флота у сенци", те обухватају девет појединаца, 37 организација (од којих четири нису руске) и 35 бродова.

Санкције подразумевају замрзавање имовине физичких и правних лица и обухватају доста руских предузећа из области војне индустрије. Све неруске компаније које су се нашле на удару бирократа у Токију регистроване су у Турској. Када је реч о танкерима, санкције подразумевају да њима неће бити омогућено да буду осигурани или поправљани у Јапану.

Јапански лист "Маињићи" пише да јапанске санкције у свом приступу у великој мери одражавају управо уведене додатне санкције Европске уније и Велике Британије и доноси податак да санкције Токија уведене против Русије од 2022. године наовамо сада укупно обухватају више од 1.500 субјеката.

Јапанска финта?

Интересантно је да тај дневник истиче позицију владе у Токију да се нове санкције уводе због агресије Русије против Украјине, те да не представљају реакцију на посету председника Руске Федерације Владимира Путина острву из Курилског ланца Итуруп (у Јапану познатом као Еторофу), који се налази под руском контролом, а на које Јапан полаже право и сматра делом своје територије.

Ипак, многи аналитичари у Источној Азији сматрају да је таква карактеризација санкција само танки плашт, који треба да задовољи домаће јастребове али истовремено и донекле ублажи гнев у Москви.
Наиме, та посета се десила још у августу, али је влада у Токију, упркос својим вербалним протестима, недељама оклевала да учини ишта више од тога, због забринутости, оцењују аналитичари, да би могла да изгуби руски гас и нафту са острва Сахалин управо у часу када су ти енергенти из земаља Персијског залива (готово) недоступни, те да би могла да испровоцира Москву да још брже и интензивније наоружа Северну Кореју, коју Токио сматра огромном опасношћу по своју безбедност .

Домаћи критичари, који су владу премијерке Санае Такаићи оптуживали за неодлучност и упозоравали да не сме себи да дозволи да остане пасивна, јер би то учинило да изгледа врло слабо у очима страних фактора, захтевали су увођење новог пакета економских санкција против Москве.

Чини се да су они добили шта су желели, али вероватно не могу да буду потпуно задовољни јер државни врх у Токију није имао храбрости да нове санкције отворено припише Путиновој посети Курилима.