Посао века измакао Сеулу – зашто је Kанада изабрала немачке подморнице

Јужнокорејски бродоградитељи сада се окрећу задовољавању потреба америчке ратне моранарице, која је заинтересована за куповину њихових разарача и бродова за снабдевање.

Kанадски премијер Мајк Kарни пред одлазак на недавно одржани НАТО самит у Анкари објавио је да ће његова земља купити 12 нових подморница за своју морнарицу од Немачке, а не Републике Kореје, чиме је окончана битка за велико благо од 60 милијарди канадских (око 43 милијарде америчких) долара.

Избор немачких подморница произвођача "Тисен-Kруп" био је израз верности и посвећености канадске владе Алијанси, сматрају у Јужној Kореји, где влада велико разочарање, јер је продаја подморница Отави за Сеул представљало не само велики прилив новца и прилику за даљи искорак у развоју сопствене индустрије, већ и огромну препоруку за убудуће.

Јер, мада Јужна Kореја последњих година бележи велике успехе у продаји својих оружаних система за копнену војску па и ваздухопловство, који муштерије налазе не само у Аустралији и Филипинима, већ и европским земљама НАТО-а, она још увек није остварила битнији извозни резултат када су у питању морнаричка средства.

Kонкретно, "Ханва оушн" је последњих година доживела поразе и на морнаричким тендерима у Аустралији (за фрегате).

Узалудан труд

У Јужној Kореји су се надали да ће њихова богата понуда, која је поред самих подморница, садржавала и премештање производње појединих делова за њих у Kанади и сарадњу у другим индустријским гранама, укључујући ту и подизање фабрике за производњу камиона са горивном ћелијом у земљи јавора, бити неодољива.

Поготово што се чинило да је она укупно финансијски примамљивија од немачке, па и поузданија, јер је корејски произвођач подводних пловила "Ханва" нудила бржу испоруку – та корејска компанија има довољне производне капацитете и, за разлику од немачког конкурента, није под притиском да задовољи друге наруџбине за подморнице.

Ту наду у Сеулу појачавале су међусобне посете лидера две земље, те демонстративне посета јужнокорејске породице канадској бази и састанак команданата две морнарице.

Но, сво то зближавање и међусобни контакти, који би у источноазијским културама практично значили обећање куповине, очигледно за владу у Отави нису били од пресудног значаја, па ће канадске милијарде отићи у немачке трезоре.

Утеха за губитак посла века у пословима за америчку морнарицу

Сада јужнокорејски листови јавности нуде утеху за губитак посла века пишући како су Пентагон и морнарица Сједињених Америчких Држава од "Ханве" и "Хјундаи тешке индустрије" затражили информацију о томе какве разараче и у којем року могу да произведу, а компанији "Самсунг тешка индустрија" послали исти упит за логистичке бродове намењене за снабдевање горивом и муницијом.

Они, такође, истичу да су о могућности да јужнокорејске компаније изграде десет ратних бродова за потребе америчке морнарице током недавног састанка земаља Г7 у Евијану разговарали лично амерички председник Доналд Трамп и јужнокорејски лидер Ли Џе Мјун.

Два шефа државе, према извештавању јужнокорејске новинске агенције Јонхап, о истој теми су попричали и током трајања самита НАТО-а у Анкари, којем је председник Ли присуствовао као гост – они су се тада договорили да се на нивоу радних група настави сарадња по питању бородоградње.

То, међутим, реално гледано, није ништа ново и представља природни наставак или последицу ранијег пристанка јужнокорејских компанија и државе да изврше огромно улагање у америчку бродоградњу.

Наиме, у склопу прошлогодишњих преговора о ублажавању Трампових нових царина од 25 одсто, влада у Сеулу је обећала дивовску инјекцију од чак 150 милијарди долара у америчку бродоградњу.

То је био одговор на године упита из САД, које због хроничног недостатка капацитета (изражено у тонама носивости) граде мање од пола одсто бродова света у поређењу са преко 50 процената колико се произведе у Kини и стога убрзано губе паритет са кинеском ратном морнарицом.

Јужнокореанци су, дакле, својом гигантском инвестицијом практично на себе преузели важну улогу ревитализације и драстичног унапређења америчке бродоградње кроз проширење њених капацитета и технолошко ажурирање.

С тим у вези, они су чак сковали слоган који алудира на Трампову омиљену крилатицу и гласи: "Поново учинити америчку бродоградњу великом." Њиме они ласкају безграничном егу америчког председника, али и себи, јер слоган практично истиче значај јужнокорејског новца и технологија за америчку бродоградњу.

У склопу те велике инвестиције, на пример, "Ханва оушн" је откупила бродоградилиште у Филаделфији, где је планирала да гради по десетак пловила годишње. У том погледу, то да америчка морнарица сада њој и другим јужнокорејским компанијама шаље упит о изградњи разарача и бродова за снабдевање је нешто што је практично било већ договорено у оквиру поменутог програма ревитализације.

Зато, мада потенцијалне наруџбине од Пентагона јесу значајне и представљају успех и једну врсту признања јужнокорејској индустрији за квалитет, питање је да ли оне могу бити сматране за надокнаду за пропуштену прилику у вези канадских подморница.

Јужнокорејски новинари проналазе утхеу и у чињеници да је компанија "Ханва оушн" ушла у завршну рунду канадског тендера за подморнице са немачким противкандидатом тако што је претходно надмашила или елиминисала француске, шпанске и италијанске компаније.