Јапан на ивици финансијског слома – на дно би могао да повуче и Америку

Јапанска валута јен на крају прошлог месеца склизнула је до најнижег нивоа у односу на (уздрмани) амерички долар у последњих 40 година.

Јен је пао на 162,87 за долар, што је најмања вредност од 1986. године. Јапанска валута се, наравно, налази и на најнижим нивоима икада у односу на евро.

То све озбиљно подрива животни стандард становништва, јер Јапан увози више од 95 одсто енергената, попут нафте и гаса, и око две трећине хране која се конзумира у земљи.

(Не)сигурни јен

У прошлости, јен је важио за сигурну валуту, у којој су финансијске организације и инвеститори тражили уточиште када би се десила нека кризна ситуација економског или политичког карактера.

Међутим, сада се он сам, налази у, чини се, дубокој кризи. Наиме, на преласку из априла у мај, јавили су медији у Земљи излазећег сунца, централна банка је интервенисала на монетарном тржишту купивши јене за чак 73,6 милијарди америчких долара у настојању да преокрене пад домаће валуте.

Ипак, ефекат је био изразито краткотрајан – јен се вратио на исти ниски ниво у односу на долар и евро на којем је био пре те интервенције након само пет дана.

Економисти сада оцењују да се пред јапанском валутом налази само један пут – онај који води низбрдо.

Та криза, наравно, није је од јуче. Непосредни узрок депрецијације јена је велика разлика у референтним каматним стопама између САД и Јапана. Односно, јапанску валуту приковану за дно држи то што централна банка (Банка Јапана или скраћено – БоЈ), која је недавно, након пуно година, по први пут почела да незнатно диже реферетну каматну стопу, не може да испрати сличне потезе америчке Савезне резервне банке (ФРБ) и умањи ту разлику.

Наиме, док америчка централна банка настоји да обузда инфлацију у САД подижући референтну каматну стопу и поскупљујући задуживање банака, чиме се умањује количина новца у оптицају, у Јапану, на миг владе, која и даље верује да ради стимулације привреде треба да омогући финансијским институцијама и предузећима лакше задуживање (а не да се озбиљније позабави обуздавањем инфлације), подизање референтне каматне стопе иде споро.

Овде ваља напоменути да је Банка Јапана управо прошлог месеца подигла референтну каматну стопу за четврт процента на (релативно скромних) један посто, што је, међутим, први пут у последњих тридесет година да се та стопа у Земљи излазећег сунца отргла с нултог нивоа.

Узроци пада вредности јена, дакле, могу се тражити у динамичној експанзивној финансијској политици која траје још времена покојног премијера Шинза Абеа, који се на кормилу државе нашао у два наврата, укупно око осам година у периоду до 2020. Он је водио политику убризгавања новца у економију – политику ниских каматних стопа и задуживања кроз продају државних обвезница домаћој централној банци (односно штампања новца).

Економска и фискална ситуација у Јапану погоршали су се током епидемије короне, када је штампање новца ради пружања помоћи уздрманом сектору услуга и финансијски угроженим грађанима проузроковало инфлацију и ударе на домаћу валуту.

Садашња премијерка Санае Такаићи, која је била протеже покојног Шинза Абеа, чини се, без превише удубљивања у економску реалност земље, од самог почетка свог мандата је одлучила да настави лабаву фискалну и монетарну политику коју је он утемељио, а коју су спроводили и премијери који су служили након њега. Она у томе повремено наилази на отпор сопствене министарке финансија, а све је више и критички настројених чланака који упозоравају на опасност која вреба.

У недавном наступу у парламенту, међутим, када је представила нову економску политику владе, Такаићи је најавила огромна улагања у индустрију везану за вештачку интелигенцију, односно, повећану потрошњу.

При том није говорила о јачању финансијске дисциплине или финансијском оздрављењу као циљ, због чега сада у стручној јавности у Јапану провејава мрачно расположење, односно, анксиозност у вези будућности домаће валуте и државних финансија.

Јапан – с времена на време најзадуженија земља света

Забринутости за судбину јапанске државе нарочито придоноси проблем презадужености. Јапански државни дуг је огроман, и последњих деценија је износио између 230 и 260 одсто бруто друштвеног производа (у 2024, сматра се, био је 237 посто).

Најнижи однос између владиног дуга и БДП-а у Јапану је остварен 1980. године и износио је 50 одсто. Но, у 2020. државни дуг је достигао врхунац од чак 258,4 посто БДП-а.

Заправо, по том показатељу Јапану су супарници за титулу најзадуженије земље света протеклих година били или Зимбабве или Судан – далекоисточна држава је чак повремено успевала да надмаши те афричке такмаце и понесе неславну круну најзадуженије нације света.

Но, њу је у прошлости од банкрота и губитка поверења у јен, те краха те валуте чувала чињеница да је чак око 95 одсто тог дивовског државног дуга у рукама домаће централне банке и домаћих комерцијалних банака и фондова. Односно, штитило ју је блажено уверење да је Јапан финансијски сигуран, јер у њему не може да дође до наглог, масовног повлачења (бекства) страног капитала из државних обвезница и јена.

У прошлости се и веровало да би у случају финансијске кризе јапанске компаније могле да из иностранства повуку свој огромни капитал и тако подупру економију своје земље ако то буде потребно. Тако нешто се и заиста десило 2011. године, када је након великог цунамија и нуклеарне несреће у Фукушими запретила парализа домаће економије.

Управо због тих уверења, јен је у протеклим деценијама често умео да током економских криза послужи као прибежиште у које се преливао капитал из других валута.

Па ипак, иако можда не довољно гласно, трезвенији економисти су последњих десетак и више година константно упозоравали да је необично велика задуженост јапанске државе крупна латентна опасност која би могла да дође до изражаја када наступи неки нови економски или геополитички шок, те да би у тим новонасталим условима схватање да је јен безбедна валута, а јапанска држава поуздан, солвентан дужник могло брзо да се уруши – уз све непријатне последице које би таква промена у размишљању инвестотора донела.

Окидач за кризу

И заиста, последњих месеци услед Трампових царина, политичких трвења са Kином и економских санкције Пекинга у форми забране извоза ретких земних елемената, и нарочито услед економског потреса и неизвесности који је изазвао рат у Персијском заливу, уздрмано је поверења у моћ јапанске државе и економије да, сликовито речено, одрже главу над водом.

То се види у чињеници да је принос на десетогодишње државне обвезнице Јапана порастао на 2,85 посто, што је највиши ниво у последњих тридесет година. (Поређења ради, у 2019. он је чак био негативан).

Такође, принос на тридесетогодишње јапанске обвезнице порастао је на више од четири одсто, мада је до пре неколико година био око пола посто.

То дакле, значи, да у последњих неколико година задуживање јапанске државе, која је ионако била светски рекордер по обиму дуга, озбиљно поскупљује.

Одговорност премијерке

Посебан фактор нестабилности који је последњих месеци изазивао нервозу међу економистима и берзанским трговцима у Јапану биле су изјаве премијерке Такаићи, која је наставила да се јавно залаже за лабаву монетарну и фискалну политику, што, наравно, погодује инфлацији и даљем обезвређивању националне валуте.

Ту је и њено инсистирање да одржи предизборно обећање о укидању ПДВ-а на храну како би се ублажио бол који од инфлаторног удара осећају грађани. Тај потез, међутим, значио би да ће држава изгубити око 37 милијарди долара пореског прихода годишње и подразумевао би додатно задуживање кроз емисију обвезница, управо у часу када задуживање осетно поскупљује и када би рационалан потез био, управо обрнуто, повећање пореза.

Овде треба напоменути да Јапан, заправо, има врло низак ПДВ, који износи само осам до десет одсто за храну и који је у не тако давној прошлости био само пет одсто.

Ти њени ставови, дакле, додатно су уздрмали поверење инвеститора у способност државе да води здраву фискалну и економску политику и остане солвентна, те продубили забринутост да Јапану предстоји финансијски крах и осетно сиромашење.

Оклевање да се направе озбиљни резови посебно је тешко схватљиво када се има у виду да владајућа Либерално-демократска партија поседује апсолутну већину у парламенту и да су наредни избори годинама далеко – она стога може себи да дозволи да, ако је потребно, донесе тешке, непопуларне одлуке, као што је одустајање од једног предизборног обећања. Јер, улог је јако велик – реч је о финансијском опстанку државе.

Оно што последњих година отежава финансијско стање у држави, поред неспремности режима да одлучно повећа порески приход, су велика потрошња на здравство и пензије због брзог старења становништва, огромни додатни трошкове за увоз енергената настали услед затварања нуклеарних централа због несреће у Фукушими, великодушна издвајања за помоћ страним земљама и нагло дуплирање буџета за армију.

Зашто Јапан (бар теоретски) може да уништи САД

У таквим условима, када економисти почињу да страхују да би јен могао да склизне и испод 180 или чак 200 за један долар и принос на државне обвезнице настави да расте стежући дужничку омчу око њеног врата, све више се говори да је једини начин да влада у Токију одлучно подупре јен и предупреди његов колапс да распрода америчке државне обвезнице које поседује.

Јапан је, наиме, убедљиво највећи амерички поверилац – он држи америчке државне обвезнице укупне вредности од чак 1,21 билиона (1.210 милијарди) долара.

То је врло значајна сума, чији би и један део, претворен у јапанску валуту, доста допринео њеној стабилизацији и јачању.

Међутим, распродаја америчких обвезница вредних неколико стотина милијарди долара одједном или у кратком року вероватно би изазвала хаос на америчком и светском финансијском тржишту и озбиљно уздрмала долар, сматрају аналитичари.

Такође, многи стручњаци упозоравају да, како принос на јапанске државне обвезнице буде постепено растао, у једном тренутку он може да се изједначи или премаши принос на америчке државне обвезнице, што би онда проузроковало повлачење великих количина јапанског капитала из САД и његову репатријацију у Јапан.

Наиме, по подацима централне банке Јапана, компаније и финансијске институције из те далекоисточне државе у 2024. години су поседовале америчке акције и државне и приватне обвезнице укупне вредности од чак 2,2 билиона (2,200 милијарди) долара, па би њихова распродаја ради куповине сличне имовине у домовини Јапану озбиљно урушила вредност америчких тржишта хартија од вредности и ликвидност тамошњих компанија.

Дакле, било да јапанска држава покрене распродају америчких државних обвезница ради спасавања јена или да јапански инвеститори одлуче да врате свој капитал у земљу јер су им домаће обвезнице и акције примаљивије од америчких, нус појаве би биле озбиљан, могуће фаталан, ударац по долар и дубока финансијска и економска криза у САД.

Везане руке – подређеност Сједињеним Америчким Државама као велики фактор ризика

Међутим, тешко је поверовати да би влада у Токију могла да наложи масовну продају америчких обвезница која би Вашингтону поскупела задуживање и довела у питање вредност долара, те само функционисање америчке државе.

Јер, САД на територији Јапана држе преко 50.000 војника и цивила на служби у војсци, јер су америчке компаније и војно особље укључени у све од снабдевања јапнске армије информацијама, оружјем, оруђем и муницијом, преко одржавања и обуке, до заједничког командовања, а америчке обавештајне и безбедносне службе дубоко уграђене у војне и политичке структуре Земље излазећег сунца.

То, међутим, онда значи да Јапан практично не може да посегне за јединим ефикасним средством које му је преостало да предупреди даљи пад своје валуте и куповне моћи грађана и предузећа.

Зато, бар у догледно време, сматрају многи економисти, не постоје изгледи да се јен опорави, те постаје све неизвесније да ли Јапан може да избегне дубоку економску кризу и нагло сиромашење.