Популарна јапанска премијерка пред великом изборном победом упркос инфлацији

У Јапану се 8. фебруара одржавају ванредни парламентарни избори који би могли да значајно преусмере ток политичког живота у тој далекоисточној држави.

Премијерка Санае Такаићи, председница владајуће Либерално-демократске партије (ЛДП), распустила је парламент прошлог месеца и расписала изборе у настојању да искористи раст у личној и партијској популарности остварен након њеног доласка на чело државе у октобру прошле године.

Наиме, годину пре него што је Такаићи дошла на кормило партије и државе, њена ЛДП је губила подршку гласача услед инфлације и скоковитог раста у броју страних резидената. Изгубила је већину у оба дома парламента и била присиљена да формира мањинску владу, која је за доношење закона и буџета морала да тражи одобрење опозиционих странака.

По доласку на власт, Такаићи, која важи за експонента нарочито конзервативног и десничарског крила ЛДП, распустила је вишедеценијску коалицију са центристичком странком Комеито и оформила нови савез са конзервативнијом партијом Друштво за обнову Јапана (надаље скраћено "Партија обнове"), која се супротставља политици примања великог броја страних радника и која је у том часу имала више посланика у парламенту од партије Комеито.

То, као и конкретне промене које је предложила у циљу ограничења имиграције и њен чврст став у односу на Народну Републику Кину донели су јој велику популарност, која је у једном тренутку, показивала су истраживања јавног мњења, износила чак 75 одсто.

Такаићи, прва жена председник владе у историји Јапана, дакле, одлучила је да искористи то одобравање грађана да распусти парламент и кроз ново гласање поврати већину у парламенту и учврсти власт.

Прелиминарна истраживања показују да ће врло вероватно и успети у тој намери. Проста већина у доњем дому парламента износи 233 седишта, а ЛДП, која сада има 198 посланика, ће, процењује се вероватно прећи ту границу и сама, док ће цела коалиција (ЛДП и Партија обнове) могуће освојити чак 300 од расположивих 465 посланичких места.

Ако се то деси, тренд ерозије поверења у ЛДП, која од 1955. године наовамо на власти није била само пет година, ће не само бити заустављен, већ и потпуно преокренут.

То би онда значило да је врло трајна и утицајна ЛДП још једном у тренутку кризе коју је суштински сама проузроковала (овог пута својом политиком упумпавања новца у привреду, која изазива драстично слабљење националне валуте и инфлаторна кретања, и либерализацијом визног режима, која је довело до брзог скока броја странаца у земљи) успела да се ребрандира и грађанству представи као спасилац.

Убедљива победа владајуће коалиције, очекује се, значиће континуитет лабаве фискалне и монетарне политике и пооштравања законских прописа у вези имиграције, те наставак затегнутих односа са Пекингом и јачања војнополитичког савеза са Вашингтоном.

Она би могла и да отвори пут за промене у тексту Устава, односно, елиминацију пацифистичких одредби у њему које отежавају наоружавање и деловање војске ван територије Јапана, што је нешто што ЛДП (нарочито крајње десно крило унутар ње) већ дуго година прижељкује.