Игра глувих телефона између Сеула и Вашингтона - ко ће платити гасовод на Аљасци

Амерички државни врх наставља да инсистира да ће Република Кореја бити главни носилац гигантског инфраструктурног пројекта на Аљасци, који би Сједињеним Америчким Државама требало да омогући да постану доминантан снабдевач Источне и Југоисточне Азије природним течним гасом.

Наиме, влада Републике Кореје демантовала је изјаву америчког министра трговине Хауарда Лутника, који је у Белој кући у друштву председника Доналда Трампа 30. септембра изјавио да ће Сеул издвојити више од 50 милијарди долара за финансирање дивовског пројекта изградње гасовода на Аљасци.

Гувернер Аљаске Мајк Данливи и сенатор из те државе Ден Саливан, обојица чланови Републиканске партије и кандидати на предстојећим новембарским изборима, били су тада у посети председнику Трампу у Белој кући, па је изјава министра Лутника да су обезбеђена значајна финансијска средства за изградњу инфраструктуре која би транспортовала природни гас са изворишта на северној (арктичкој) обали Аљаске до њене јужне (пацифичке) обале требало да америчкој јавности стави до знања да би реизбор кадрова Републиканске странке држави Аљаска донео велики просперитет.

Међутим, најпре је реаговала јужнокорејска влада, а потом и сам председник Ли Џе Мјун, рекавши да Сеул још увек није одлучио да ли ће учествовати у финансирању тог пројекта, за који многи стручњаци страхују да би, због сурових климатских услова на Аљасци, могао да се покаже економски неисплативим.

Односно, мада је Лутник поменуо конкретну цифру од 50 милијарди долара, у Сеулу кажу да не само што нису одлучили колико би новца улили у Аљаску, него нису одлучили ни да ли да уопште учествују у том пројекту.

Председник Ли у својој објави на друштвеним медијима јасно је саопштио да таква одлука може бити донета само након што се уради студија о исплативости гасовода, чија би изградња, заједно са отварањем нових налазишта и изградњом терминала за утовар гаса у бродове, према најновијим проценама, требало да кошта око 54 милијарде долара.

Вашингтон тврди да је новац обезбеђен, Сеул то оспорава

Јужнокорејски деманти, иако пренет у свим водећим америчким медијима, чини се да није уздрмао председника Трампа и његову владу у уверењу да ће Јужна Кореја широко отворити свој државни трезор и на себе преузети сав ризик који би улагање у гасовод на Аљасци могло да донесе.

Наиме, јужнокорејска новинска агенција Јонхап преноси да је амерички лидер, поводом своје предизборне посете Аљасци 14. октобра, на друштвеној мрежи Truth Social написао да је јужнокорејска инвестиција од 50 милијарди долара у пројекат на Аљасци део договора о трговини и инвестицијама између њега и те азијске земље. Преостале четири милијарде потребне за затварање финансијске конструкције гасовода, устврдио је он, даће Тајван.

Председнику Трампу се у понављању тврдње да ће Јужна Кореја бити главни финансијер пројекта на Аљасци 13. октобра придружила новоименована гласноговорница владе у Вашингтону Кетрин Закарија. Она је током конференције за штампу у Белој кући рекла да је инвестиција од 54 милијарде долара у гасовод и терминале за упумпавање гаса у бродове на Аљасци део пакета инвестиција од 200 милијарди долара које је обећала Јужна Кореја (како би Трампове царине од 25 посто биле снижене на 15 процената).

И у званичном саопштењу Беле куће, објављеном 13. октобра поводом посете председника Трампа Аљасци, које садржи списак постигнућа која су он и његова влада остварили у корист те државе, наводи се да су 54 милијарде за изградњу гасовода обезбеђене из пакета од 200 милијарди долара јужнокорејских инвестиција.

Наиме, по договору постигнутом прошле године, Република Кореја ће у наредних десетак година у америчку привреду уложити чак 350 милијарди долара - од тога 150 ће отићи на ревитализацију и модернизацију бродоградње у САД.

Управо је расподела преосталих 200 милијарди сада предмет спора - Вашингтон и Сеул се, чини се, слажу да ће највећи део тог новца бити усмерен на изградњу осам електрана у САД (од чега седам нуклеарних), али, када је реч о гасоводу и терминалима на Аљасци, износе опречна тумачења.

Необуздана самовоља, лукава политичка тактика или просто очај?

Након што су председник Трамп и његова портпаролка поновили тврдњу да ће Република Кореја својим новцем изградити инфраструктуру за транспорт гаса на Аљасци упркос демантима с највиших инстанци у Сеулу, у медијима у тој далекоисточној земљи, па и целој Источној Азији, завладала је збуњеност.

Сличне крупне разлике у тумачењу договора већ су се јавиле прошле године, када је Трампова влада с више држава тог региона постигла начелне споразуме о висини америчких царина које ће бити уведене на њихову робу и висини улагања у САД које оне морају да спроведу како им Вашингтон не би увео још више царина. Сада се, чини се, наставља самовољно тумачење тих договора и учитавање у њих одредби које, судећи по реакцији азијских влада, реално не постоје.

Од нестрпљивости до политичког притиска

Неки политиколози ту, сада се већ може рећи, тенденцију врха у Вашингтону да договоре тумачи како му је воља приписују личној нестрпљивости и склоности председника Трампа. По њима, он претерано поједностављује сложене проблеме и плаховито тражи моментално испуњење договора чије усаглашавање, прецизирање и реализација заправо захтевају године.

Други сматрају да је реч о његовој намери да речима обликује политичку и економску реалност тако што први излази у јавност са неком тврдњом и тиме практично приморава друге актере да се прилагоде његовој вољи (или ризикују казну ако одлуче да му се супротставе).

Као типичан пример ове тактике они наводе недавну изјаву председника Трампа да је у Украјини постигнуто енергетско примирје - нешто за шта ни у Кијеву, ни у Москви до тог тренутка нису чули. По тој школи мишљења, председник Трамп и његови најближи сарадници понављањем тврдњи које нису чињенично тачне заправо врше притисак на владу у Сеулу да пристане на финансирање гасовода на Аљасци.

Изборни рачуни и покушај да се створи привид успеха

Има, међутим, и оних који сада већ све отвореније говоре о томе да ту није реч о политичкој тактици, већ илузијама ментално нестабилне особе која је окружена улизицама које јој повлађују и ласкају, те тако одржавају привид успеха - у овој строгој оцени нарочито предњаче амерички новинари.

Но, и међу америчким и другим аналитичарима много је оних који сматрају да Трампов тим не живи у илузијама, већ схвата реалност, али да упркос томе свесно игнорише демантије из Сеула због близине избора и врло лоших прогноза у вези са резултатима Републиканске партије на њима.

Ова теорија базира се на идеји да је Трампову владу  захватио својеврсни очај због тешког изборног пораза који прети републиканцима. Један од аргумената у прилог том тумачењу јесте Трампова недавна понуда од 5.000 долара Американцима, уз услов да на предстојећим изборима подрже његову странку.

Међу заговорницима ове тезе има и оних који се не либе да кажу да је реч о свесним "манипулацијама" ради остваривања политичке користи, а не "обликовању перцепције".

Која год од наведених теорија била тачна (а могуће је да је тачно више њих истовремено), јасно је да се јаз између Сеула и Вашингтона продубљује, као и да међу политичарима и привредницима у Источној Азији расте страх због будућих потеза председника Трампа и његовог тима.