Тежак ударац за новинарство – "Вашингтон пост" отпустио трећину запослених

Један од најугледнијих светских медија, "Вашингтон пост", саопштио је да отпушта око трећине запослених, у потезу који је изазвао шок у новинарској заједници и шире. Међу најпогођенијим деловима редакције су спортска рубрика, више страних дописништава, као и чувени "Book World", простор посвећен књижевним критикама и разговорима са ауторима.

Главни уредник Мет Мареј оценио је да је одлука "болна, али неопходна", уз образложење да се медиј мора прилагодити променама у технологији и навикама публике.

"Не можемо бити све за свакога", поручио је запосленима. Одмах након унутрашњег састанка, новинари су електронском поштом обавештавани да ли им је радно место укинуто.

Иако су се недељама уназад појављивале гласине о отпуштањима, обим резова изненадио је чак и искусне новинаре. Погођени су готово сви сегменти редакције, укључујући и инострана дописништва. Као посебно алармантна вест одјекнула је информација да су отпуштени сви дописници и уредници за Блиски исток.

Отказ усред ратне зоне

Међу отпуштенима је и дописница "Вашингтон поста" из Украјине Лизи Џонсон, која је извештавала о ратним сукобима у тој земљи.

"Управо сам отпуштена из 'Вашингтон поста' усред ратне зоне. Немам речи. Сломљена сам", написала је Џонсонова на друштвеним мрежама убрзо након што је примила вест.

Уз ову поруку означила је једну од својих старијих објава из јануара, у којој је отворено говорила о тешкоћама рада у ратној зони, али и поносу што извештава за редакцију као што је "Вашингтон пост".

"Буђење без струје, грејања или текуће воде. (Опет.) Али посао овде у Кијеву се наставља. Загревање у ауту, писање оловком – мастило се смрзава. Упркос томе колико овај посао може бити тежак, поносна сам што сам дописница 'Вашингтон поста'", написала је и тада.

Критике на рачун Безоса

Бројне јавне личности и медијски стручњаци осудили су овај потез. Бивша председница Представничког дома САД Ненси Пелоси упозорила је да "осиромашене редакције слабе демократију", док је некадашњи главни уредник листа Мартин Барон назвао дешавања "самонанетим уништавањем бренда".

Критике су посебно усмерене ка власнику листа, милијардеру Џефу Безосу, који се последњих недеља није оглашавао, упркос апелима новинара да интервенише. Према наводима из редакције, лист је у последње време губио претплатнике и због контроверзних уређивачких одлука, укључујући уздржавање од очекиване подршке Камали Харис на изборима 2024. године, у трци против Доналда Трампа.

Проблеми "Вашингтон поста" посебно долазе до изражаја у поређењу са конкурентом, "Њујорк тајмсом", који је последњих година бележио раст захваљујући улагањима у дигиталне производе и проширење понуде.

Одлука о гашењу спортске рубрике означила је крај једне ере у којој су у том одељењу стасавала нека од најпознатијих имена америчког спортског новинарства. Истовремено, симболичка тежина ових резова подсећа на славну прошлост листа, од афере Вотергејт коју су разоткрили Боб Вудворд и Карл Бернстин, до култне "Style" рубрике.

Многи у новинарском свету страхују да ово није само криза једног медија, већ знак дубљег проблема са којим се суочава квалитетно новинарство у дигиталном добу тражећи одговор на питање како сачувати утицај, кредибилитет и финансијску одрживост без одрицања од основних професионалних вредности.