Изгнаници од Албаније до Америке против ајатолаха - Иран између побуне и новог рата са Трампом

На улице иранских градова, почетком седмице, протестујући због галопирајуће инфлације и раста цена хране прво су изашли трговци. Одмах затим, протестима су се придружили студенти чије је дугогодишње незадовољство кулминирало када су, због несташице енергената, учионице и домови осванули хладни.

На улицама су их чекали полиција, Револуционарна гарда и сви остали припадници режима, засипајући их сузавцем и мецима.

За сада, страдало је најмање шест Иранаца, али остаје нејасно да ли се ради о демонстрантима или припадницима снага реда. Државна агенција Фарс јавила је да је у провинцији Лоредан убијен припадник Револуционарне гарде. Број повређених, наводно, мери се десетинама, јер су се супростављене снаге тукле каменицама, молотов-коктелима, а повремено се чула и паљба из ватреног наоружања.

Зашто су Иранци незадовољни?

Главни разлог нове побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом горива и енергената.

"Званично признајемо протесте, чујемо њихове гласове и знамо да потичу од природног притиска који настаје од проблема са којима се свакодневно суочавају", рекао је раније ове седмице председник Масуд Пезешкијан.

Готово истовремено, министарство безбедности објавило је да је ухапшено пет особа наводно повезаних са монархистичким групама из Сједињених Држава и још двојица са везама са групама које функционишу у Европи.

Монархистичке групе, како их називају ирански званичници, махом чине потомци изгнаника режима шаха Резе Пахлавија, који је збачен 1979. током Исламске револуције.

Повратак монархије?

"Стварате историју која ће бити исписана храброшћу, солидарношћу и одлучношћу народа да поврати контролу над земљом... Останите уједињени и усредсређени и победа ће бити наша", рекао је принц Реза Пахлави, син одавно збаченог шаха и један од претендената на место будућег лидера Ирана.

Пахлавијево васкрсење из заборава, делимично, производ је чињенице да су демонстранти по улицама Ирана викали "џавид шах", или "живео шах", што је, како се чини, одмах разбудило његове политичке амбиције.

Политички утицај сина последњег иранског шаха, међутим, предмет је озбиљних расправа међу западним политичарима - од тврдњи да нема никакву подршку унутар Ирана, до процене да су Иранци толико огорчени начином на који верски лидери воде државу, да сматрају да би и обнављање монархије било боље решење.

Паралелно са протестима, неколико иранских државних институција нашло се на мети хакера, па је Техеран за такве акције одмах оптужио организацију Муџахедин е-Калк - некадашње саборце исламских револуционара, који су после сукоба са ајатолахом Хомеинијем од сигурне смрти осамдесетих година прошлог века склоњени у Албанију.

Бунт против ајатолаха са обала Јадранског мора

"Сународници, архитекте устанка и побуњена омладино, студенти, трговци, учитељи и пензионери. Незаустављиви талас вашег оправданог гнева расте из часа у час и проширио се већим делом земље", рекла је Марјам Раџави, супруга одавно несталог лидера Муџахедин е-Калка.

Организација Муџахедин е-Калк је формирана средином шездесетих година прошлог века, као део студентског отпора властима касније свргнутог шаха Резе Пахлавија.

Осуђени на живот у егзилу, јер их власти у Ирану терете за смрт 12.000 људи, припадници МЕК-а су после неславне епизоде у Ираку уточиште потражили у Албанији. Околина Драча постала је дом за 3.000 Иранаца, пошто су узастопне албанске владе сматрале да би такав потез додатно ојачао позиције Тиране у Вашингтону.

Иранским студентима, очекивано, подршку је пружио и председник САД Доналд Трамп најављујући да ће "спасити" демонстранте уколико власти у Техерану наставе да их убијају.

"Америка има прст на обарачу и спремна је уколико Иран убије још неког демонстранта", написао је Трамп на мрежи "Трут сошал" (Truth Social).

Убијање демонстраната, ипак, није једини разлог због којег би Трамп могао да донесе одлуку да поново нанишани Иран, јер је дан раније, после сусрета са израелским премијером Бењамином Нетанјахуом, као разлог за нове нападе навео и покушај да обнови нуклеарни програм.

Амерички бомбардери Б-2 су посебним бомбама ГБУ-57 засули иранске нуклеарне центре Натанз, Исфахан и посебно подземни комплекс Фордо, након чега је Техеран испалио салву пројектила на Катар.

Нови амерички напад и најава освете

На те претње је одговорио ирански министар одбране, генерал Азиз Насирзадех, упозоравајући Американце да Иран не може уплашити држава са свега 250 година историје, те да се у његовом арсеналу налази много више оружја у односу на јунски рат.

Председник парламента Мохамад Махер Халибаф је ту претњу подигао за октаву више, тврдећи да ће се у случају новог напада америчке снаге широм региона постати легитимне мете.

Иран је, до сада, у два наврата гађао америчке базе. Први пут после убиства команданта Револуционарне гарде Хусеина Солејманија 2020. године, када су балистичким пројектилима погођене америчке базе у Ираку и средином прошле године када се на мети пројектила нашла база Ел Убеид у Катару. У ова два напада није било жртава међу америчким војницима.

Ајатолах Али Хамнеи се није оглашавао поводом најава нових напада.

Суноврат иранске економије

Амерички и израелски напад на Иран, прошлог јуна, умногоме је поставио сценографију за нове протесте у Ирану, јер је, управо од тог тренутка, почео економски пад државе.

Том суноврату су у доброј мери помогле и милијарде долара које је Иран, током претходних деценија, трошио на прокси снаге у Либану, палестинским територијама, Сирији и Јемену, које је Израел у серији сукоба просто збрисао са лица земље.

Годину за годином, санкције које су САД и ЕУ уводиле Ирану повећавале су терет са којим су се носиле иранске породице, које већ годинама имају јако ограничен приступ лековима, електронским апаратима, или резервним деловима.

Упркос отвореном непријатељству Запада, режим у Техерану је преживљавањем деценија оштрих санкција, показао завидну жилавост.

Како ће се ствари, бар на унутрашњеполитичком плану, у будућности одвијати, објаснио је некадашњи саветник председника Ирана, Хемаседин Ашена који је рекао да ће се, уколико буде разлога, протести наставити.

"Уколико се власт буде понашала као раније, то ће неминовно водити побуни", рекао је ирански политичар.