Тмурни облаци над Тајваном – кинеска војна вежба овог пута је била другачија, три су важне новине

Вежбе кинеске војске одржане последња три дана прошле године у околини Тајвана у неколико сегмената се разликују од сличних таквих прошлих подухвата, истичу кинески медији.

Кинеска армија опколила је Тајван бродовима ратне морнарице и обалске страже, као и стотинама ваздухоплова, и извела вежбе гађања живом муницијом као упозорење властима у Тајпеју, након што је (18. децембра) објављен договор између САД и Тајвана о купопродаји америчког наоружања вредног 11,1 милијарду долара.

Кинеска војска обавила је вежбе на пет локација у мору око Тајвана, при чему је, саопштила је Команда источног војишта, највећи задатак био извршити блокаду две велике тајванске луке: Ђилунг на северу и Каохсилунг на југу острва.

Три важне новине

По речима кинеског аналитичара Џоу Боа из Центра за међународну безбедност и стратегију Универзитета Цингхуа, то је био први пут да је армија најмногољудније државе света извела такву врсту операције, а да је претходно није најавила. 

То је битно јер се спровођењем акције опкољавања и изолације Тајвана без давања претходног обавештења замагљује граница између вежбе и стварног напада, што страну у односу на коју се она изводи ставља у стање неизвесности, у којем она не може бити сигурна да ли је реч о само још једној вежби или почетку напада. Тиме се, наравно, повећава и ризик од погрешног тумачења намере противника и случајне размене ватре. Но, управо у томе и повећаном степену претње и јесте суштина упозорења сепаратистичким властима у Тајпеју. Јер, оне су са Американцима постигле договор о куповини највеће количине наоружања икада, што представља ескалацију на путу у де факто независност, па је стога прикладно и да Кинеска народно-ослободилачка армија (КНА) подигне степен претње у својим вежбама, сматрају у Пекингу.

Новина је и то да је први пут у једној вежби окруживања Тајвана извршено и гађање ракетним оружјем с кинеског копна. Односно, по први пут су у таквој вежби кинеске армије учествовали сви њени родови: ваздухопловство, морнарица и копнена војска. 

Најкраћа раздаљина између Тајвана и кинеске обале је око 160 километара. И највеће урбане целине острва, попут Тајпеја и Новог Тајпеја су унутар домета кинеских вишецевних бацача ракета. Тајванска влада, иначе, има контролу над неколико мањих острва које су на само десет или 20 километара од кинеске обале (острва Ђинмен и острва Мацу) - вежбе ракетних јединица КНА посебно су опасне по њих.

Новина је и сама чињеница да је Кина покренула вежбу окруживања Тајвана и његовог отсецања од јапанских, америчких и филипинских снага поводом набавке оружја. Сличне вежбе Пекинг је до сада преузимао углавном након високих посета страних званичника које су могле да се протумаче као де факто признање независности Тајвана или након говора и изјава тајванских председника који су могли да се протумаче као заступање тезе о његовој независности од матице Кине.

Иначе, поред поменуте вежбе, Пекинг је одлучио и да уведе санкције против десет лица и 20 компанија из САД умешаних у најновији посао продаје оружја Тајвану.

Вашингтон се купа у новцу тајванског порекла, али касни са испорукама

У децембру Тајван је поручио а Вашингтон одобрио испоруку америчких хаубица, вишецевних бацача ракета "ХИМАРС", балистичких пројектила "АТАКАМС", беспилотних летелица, дронова самоубица и других оружја и оруђа у износу од 11,1 милијарду америчких долара. У новембру је била објављена и куповина делова за ваздухоплове и противавионских система "НАСАМС" вредности нешто више од милијарду долара. 

Међутим, још пре тих поруџбина САД су Тајвану дуговале испоруку наоружања вредног укупно 21 и по милијарду америчких долара, у чему су највећа ставка 66 ловаца-бомбардера "Ф-16В". Почетак испоруке тих борбених авиона договорених још 2019, поново је одложен за више од годину дана и доћи ће на ред тек крајем 2027. или почетком 2028. уместо 2026, а, тврде источноазијски медији, испорука противавионских система (вероватно је реч о "СМ-2" који се монтирају на бродове) која је договорена још 2017. године, почеће тек 2027.

Многоструке последице

То све, дакле, значи да Тајпеј планира да у наредних неколико година потроши преко 33 милијарде америчких долара само на америчко оружје . 

Реперкусије су бројне и дубоке, од економских по буџет владе у Тајпеју и пореске обвезнике на Тајвану, преко екстремно високог степена технолошке и политичке зависности од Вашингтона, до тога да би увођење свог тог наоружања и опреме у редове тајванске војске и његово коришћење проузроковало велике жртве Кинеској народно-ослободилачкој војсци у евентуалном сукобу Пекинга и Тајпеја. Ово последње, мада би теоретски требало да одврати Пекинг од евентуалне блокаде или инвазије, могло би управо да га мотивише да интервенише на Тајвану пре него што то острво добије сву обећану америчку опрему и постане дивовски бункер пун оружја.   

Истовремено, гомилање наруџби, односно, заостатак у испорукама сведочи и о недовољном индустријском капацитету САД и негативним последицама њиховог ангажовања у Украјини по њихову способност да одрже обећање или испуне уговоре. Мада се од америчких тинк-тенкова често може чути да рат у Украјини и сва опрема која је уливена у њу немају битан утицај на одбрану Тајвана, јер је овај острво, те потребује другу врсту наоружања, јасно је да су оруђа "ХИМАРС" и "НАСАМС", хаубице и бацачи антитенковских ракета "џавелин" и "ТОW", као и разне врсте ваздухопловних и поморских дронова, потребни и Украјинцима и Тајванцима и да ангажовање у Украјини умањује способност САД и њихових савезника у источноазијском региону да ефикасно парирају кинеској армији.