Спољна политика Немачке у 2026: Потрага за оријентацијом

Основни спољнополитички проблем за савезну немачку владу недавно је овако сажео историчар и политиколог Херфрид Минклер: "Либерални идеализам међународног поретка заснованог на правилима показао се као илузија.“

Канцелар Фридрих Мерц жали се да данас поредак заснован на правилима не доводе у питање само ауторитарни политички системи.

"То на жалост важи и за Америку", рекао је Мерц мислећи на председника Доналда Трампа. Најновији амерички стратешки документ, с оштром критиком европских савезника и ЕУ, додатно је учврстио тај утисак.

Одлазак САД из Европе већ почео

Највећа брига међу политичарима и војним круговима у Немачкој јесте могућност да се САД у политичко-безбедносном смислу удаљавају од Европе. Чини се да је тај процес већ добрим делом у току.

Почетком децембра генерал Кристијан Фројдинг, један од највиших немачких генерала, изјавио је у интервјуу за амерички часопис "Атлантик" да је директан контакт с америчким колегама у међувремену "прекинут".

Раније је, каже, размена информација била могућа "дању и ноћу". Губитак канала за брзу комуникацију за њега је стога "алармантно упозорење", посебно с обзиром на могући руски напад на источне чланице НАТО.

Европљани тренутно најдиректније осећају америчко удаљавање у вези с питањем Украјине. Трамп врши притисак на постизање мира који би ишао добрано на руку захтевима руског председника Владимира Путина.

Хенинг Хоф из Немачког друштва за спољну политику за Дојче веле каже: "Ако дође до тога да се Американци на неки начин повуку, притисак на Европљане да буду способни за деловање и да изграде снажну противтежу биће још већи."

Канцелар Мерц покушава, заједно са француским председником Емануелом Макроном и британским премијером Киром Стармером, да ублажи опадање америчке подршке.

"Нико не треба да сумња у нашу подршку Украјини", рекао је Мерц на једном од тројних састанака у Лондону почетком децембра. Али сва тројица лидера суочени су с ограниченим буџетима, притиском деснице у унутрашњој политици и слабљењем јавне подршке Украјини.

Немачка у Кини постаје молилац

У односима са Кином Немачка сада покушава да поправи нарушене везе. Министар спољних послова Вадефул јесенас је изненада отказао пут у Кину – онда када је постало јасно да му кинеска страна, осим колеге министра, неће обезбедити ниједног другог важног саговорника.

Његова критика "све агресивнијег понашања" у Тајванском мореузу и у Источном и Јужном кинеском мору изазвала је бесну реакцију Пекинга. Вадефул је путовање надокнадио у децембру, док је потпредседник владе Ларс Клингбајл у Пекингу већ раније покушао да смири напетости.

Кина је за Немачку као трговински партнер сувише важна да би се дозволила отворена конфронтација. Посебно због готово монополске кинеске позиције у области ретких метала, немачка индустрија је веома зависна од кинеских испорука.

О промењеној равнотежи моћи Хенинг Хоф каже: "Кинези су изузетно успешни у заузимању лидерских позиција у многим технолошким секторима, у областима које је традиционално држала немачка индустрија. У таквој ситуацији Немачка једноставно више није толико значајна."

За почетак ове 2026. године коначно је планирана и посета канцелара Кини.

Критичка солидарност с Израелом

"Долазим као пријатељ Израела, који зна да је пријатељство између Немачке и Израела бескрајно вредно и драгоцено", рекао је Мерц приликом посете Израелу у децембру. Те топле речи нису биле сасвим очекиване са становишта израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.

У августу је Мерц обуставио испоруке оружја Израелу које би могле да се употребе у Појасу Газе. У новембру је поново укинуо ембарго, чиме је отворио пут својој посети.

Израелска оштра војна акција у Гази, као одговор на терористички напад исламистичког Хамаса у октобру 2023, довела је немачку владу "пред одређене дилеме", рекао је Мерц у присуству Нетанјахуа. Влада жели да осигура израелску безбедност – и из одговорности проистекле из Холокауста – али и да упути критику када сматра да је она потребна.

У неколико кључних питања две владе не могу се приближити, посебно када Немачка инсистира на решењу две државе – стварању палестинске државе уз израелску. Нетанјаху је рекао: "Сврха палестинске државе јесте да уништи једину јеврејску државу."

Нетанјаху није добио позив да дође у Немачку. Против њега је издат налог за хапшење Међународног кривичног суда, а немачка влада би, у принципу, била обавезна да га ухапси.

У Берлину желе да избегну ситуацију „у којој би се морало рећи: "Добро, из дипломатских разлога не можемо да ухапсимо господина Нетанјахуа, не желимо то, али не желимо ни да нарушимо углед Међународног кривичног суда", каже за Дојче веле Ханс-Јакоб Шиндлер, стручњак за Блиски исток и директор међународне организације "Counter Extremism Project".

Као посредник у блискоисточном сукобу немачка влада, као и ЕУ у целини, има веома ограничену улогу, каже Шиндлер:"Јасно је да и Палестинци и Израелци гледају према Вашингтону као главном посреднику, а не према Европи."

Европа ће имати важну улогу у обнови Газе и хуманитарној помоћи, "али као централни посредник последњих десет година практично се сама искључила".

Мерц – канцелар за спољну политику

Канцелар је од почетка дао снажан нагласак спољној политици. Због бројних путовања помало подругљиво је називан "спољним канцеларом".

Хенинг Хоф из Немачког друштва за спољну политику закључује: "У целини се може говорити о одређеном оживљавању."

Али додаје и ово: "Берлинска спољна политика још је сувише спора да би одговорила на нову глобалну ситуацију."

У сваком случају, планирана је реформа Министарства спољних послова; комисија ће се наредне године, на пример, да се бави питањем зависности од Кине.

"Све је то добро, али долази две, три, четири, пет година прекасно. Ако се темпо не убрза, биће тешко", закључује Хоф.