Годишњица свргавања Башара ел Асада – Сирија између наде и нових проблема
Сиријски председник Ахмед ел Шара поручио је на годишњицу пада Башара ел Асада да је политичка промена тек почетак дугог процеса обнове и стабилизације земље. Иако је протекла година донела одређена отварања и повратак појединих јавних личности, Сирија и даље трпи последице економске кризе, споре институционалне транзиције и безбедносних изазова, оцењују аналитичари. Упркос свечаностима у Дамаску, пред новом влашћу остају значајни задаци у изградњи инклузивнијег друштва и обнови разрушене земље.
Сиријски председник Ахмед ел Шара обратио се окупљенима у Дамаску поводом годишњице свргавања Башара ел Асада, поручивши да је "победа тек почетак" и да земља мора да претвори политичку промену у "одговорност и напоран рад".
"Постигли смо стварање нове приче о храбрости и тријумфу. Током претходне године настојали смо да саслушамо потребе и притужбе грађана и поставимо темеље за будућу обнову земље. Нико нам неће стати на пут, без обзира на то колико су велики или моћни. Никаква препрека нас неће омести", навео је Шара.
Свечаност је пратио војни дефиле у центру Дамаска, који је завршен на Тргу код Велике џамије (Умејадска џамија) – месту на којем су се пре годину дана окупили грађани после Асадаовог одласка из земље.
Јутро је започето молитвом у Умејадској џамији, где је Шара, обучен у војну униформу, поручио да ће Сирија настојати да обнови институције и успостави стабилан систем управљања "достојан своје прошлости и садашњости".
"Од севера до југа и од истока до запада, обновићемо снажну Сирију са структуром која одговара њеној историји. Обновићемо је с циљем да подржи угњетаване и да успостави правду међу људима", закључио је Шара.
Лице промена и наличје
У протеклих годину дана промењена је политичка и друштвена динамика у земљи, пише Би-Би-Си. Поједине јавне личности, новинари и активисти, противници претходног режима, вратили су се из егзила, а културна сцена полако оживљава, нарочито у Дамаску.
Ипак, постоји бојазан да је у појединим срединама дошло до пооштравања верских норми, о чему сведоче и упозорења уметника на могућа ограничења у области "антирелигиозног" стваралаштва.
Иако је у октобру одржан изборни процес, Народна скупштина још није отпочела рад, што оставља отвореним питање функционисања демократских институција у периоду транзиције.
Организације за права жена упозоравају да је и даље неизвесно како ће владајуће структуре тумачити одредбе исламског права, посебно у погледу кретања, облачења и јавног ангажмана жена.
У појединим областима примећени су покушаји строжег примењивања верских правила, иако формалне законске промене у том домену нису усвојене.
Хронологија убрзаног пада
Промена власти догодила се после брзе и координисане офанзиве Хајат Тахрир ел Шама и савезничких побуњеничких група.
Операције су започеле крајем новембра прошле године, када су побуњеници, уз ограничен отпор сиријске војске, освојили Алепо, затим Хаму, а потом и Хомс.
Напредовање на више фронтова довело је до изолације Дамаска, што је за последицу имало и колапс режима.
Осмог децембра, устаници су ушли у престоницу, ослободили притворенике из затвора "Сајднаја", а затим објавили да је дотадашњи председник Асад напустио земљу и отпутовао у Русију.
Последице нове власти
Иако је политичка промена за многе грађане значила ослобођење, Сирија се и даље суочава са тешким економским околностима.
Висока незапосленост, раст трошкова живота и ограничени обим обнове погођених подручја и даље представљају централне проблеме. Велики делови државе су у рушевинама, а недовољан прилив инвестиција и спор напредак у институционалној реорганизацији успоравају процес опоравка, оцењује Ројтерс.
Мањинске заједнице упозоравају на недостатак инклузивности у процесима одлучивања, а аналитичари оцењују да је транспарентност рада владе ограничена.
Годину дана после смене власти, Сирија остаје у сложеној фази транзиције у којој се преплићу очекивања грађана, политичке амбиције нових власти и бројни безбедносни и економски изазови.
Иако је централна прослава у Дамаску обележена оптимистичним тоновима, пут ка трајној стабилизацији и свеобухватној обнови остаје дуг и неизвесан.
Коментари