Девети новембар – датум као немачка судбина

Пад Берлинског зида је догађај који је променио свет. Годину дана касније, Немачка се поново ујединила након поделе дуге 41 годину.

Нестанком друге диктатуре на немачкој територији, односно након што је престала да постоји Источна Немачка (ДДР), с политичке карте Европе почео је да нестаје и читав реал-социјалистички блок.

Завршен је Хладни рат Истока и Запада. Девети новембар заиста је био судбински дан за немачку и европску историју, наводи Дојче веле.

Крај монархије

За Немце је 9. новембар био важан више пута у историји. На тај дан 1918. године социјалдемократа Филип Шајдеман са балкона берлинског Рајхстага прогласио је републику и тако означио крај монархије с царом Вилхелмом II на челу.

"Радници и војници, будите свесни историјског значаја овога дана. Догодило се нешто нечувено. Пред нама је велики и непрегледан посао. Све за народ, све уз помоћ народа. Не сме да се догоди ништа што би наштетило угледу радничког покрета. Будите сложни, верни и свесни одговорности. Оно старо и труло, монархија, срушила се сама од себе. Живело ново! Живела немачка република!", узвикивао је тада Шајдеман.

Млада демократија у Немачкој имала је проблеме од самог почетка. И леви и десни хтели су да је уклоне што је могуће пре.

Деветог новембра 1923. године у Минхену су нацисти покушали да изведу државни удар.

Предводио их је Адолф Хитлер који је за то осуђен на пет година затвора, али је десет година касније ипак легално преузео власт у Немачкој и свет сурвао у највећу катастрофу – Други светски рат.

Синагоге у пламену

Већ раније су Јеврејима у Немачкој мало по мало одузимана права, и пре него што је почело систематско уништавање.

Деветог новембра 1938. године у читавој Немачкој су паљене синагоге, пљачкане јеврејске продавнице. Око стотину Јевреја је убијено, а 26.000 ухапшено.

Погром над Јеврејима цинично је назван "Кристална ноћ", а заправо се радило о некој врсти генералне пробе за Холокауст.

Шеф националсоцијалистичког Немачког радничког фронта Роберт Леј није крио намере нациста.

"Јевреји морају бити срушени, Јевреји морају бити и биће уништени. То је наша света вера", истицао је Леј.

Пад Берлинског зида

У низу судбинских дана, 9. новембар 1938. године јесте био најгрознији. Тешко је замислити већи контраст у односу на 9. новембар 1989. када је пао Берлински зид.

Срећи и еуфорији није било краја када се тог дана људима у бившем ДДР-у неочекивано отворила граница. Претходно су месецима протестовали против комунистичког режима.

Хиљаде људи је побегло из земље преко Мађарске и немачких амбасада у источноевропским земљама. Из дана у дан растао је притисак на власти да олакшају могућност путовања. Али, нико није очекивао да ће се то тако брзо догодити.

Када је на једној конференцији за новинаре у источном Берлину објављено да слобода путовања ступа на снагу одмах, масе су кренуле преко границе подељеног Берлина.

"Најпре су пропуштали појединачно, а онда су подигли рампе. Сада можемо да прелазимо без показивања легитимације, можемо да идемо без ичега. Без контроле. Ја уопште нема код себе легитимацију", саопштено је на тој конференцији.

Након те изузетне ноћи није било повратка на старо.

Прва рупа у Берлинском зиду срушила је убрзо комплетан трули систем бившег ДДР-а.

По четврти пут је 9. новембра исписана немачка историја, овога пут срећна епизода.

У томе ништа не могу да промене ни бројне потешкоће с којима се Немачка сусрела након пада Берлинског зида и поновног уједињења.