Метак који неће промашити Трампа и 50 циљева чије ће уништење свргнути ајатолаха Хамнеија

Тачно седам америчких долара по глави становника сваког месеца вредан је покушај иранских лидера да зауздају талас незадовољства, који је у претходне две седмице довео земљу на ивицу потпуног хаоса и задао лидерима Исламске републике најозбиљнији ударац још од почетка Исламске револуције.

Талас бунта покренули су, пре две седмице, трговци са техеранског Великог базара, места са којег су кренули и давни политички процеси, након којих су 1953. и 1979. године нестали режими Мохамеда Мосадека и шаха Резе Пахлавија.

Трговцима су се, убрзо, придружили студенти и хиљаде грађана, који су се у неколико десетина места сукобљавали са полицијом, паравојном формацијом Басиџ и припадницима Револуционарне гарде, често узвикујући "смрт тиранину", "смрт Хамнеију" и "живео Пахлави".

После две седмице нереда на улицама иранских градова, број мртвих се процењује на неколико стотина, али се власти у Техерану о томе нису изјашњавале, објављујући, повремено, имена жртава у редовима снага безбедности.

Западни извори су пак позивајући се на опозиционе изворе у Ирану, навели да је страдало најмање 2.500 демонстраната, али су организације за заштиту људских права, попут Хјуман рајтс воча, упозориле да је верификација података сложена због ограничења комуникација.

Хјуман рајтс воч је објавио да је убијено 1.847 демонстраната и 135 припадника снага безбедности.

Власти у Техерану су, у петак, објавиле да се у затворима налази око 3.000 учесника демонстрација, укључујући лидере протеста, израелске шпијуне, особе које су носиле оружје или учествовале у уништавању имовине.

Један од најутицајнијих верских вођа у Ирану Ахмад Хатами је током молитве одржане у петак демонстранте назвао "терористима", оптужујући Израел и Сједињене Државе за распиривање насиља у Ирану.

"Овај систем није добијен бесплатно. За њега је положено 200.000 живота и наша је дужност да га сачувамо... Непријатељи желе распад земље, али док бар један Иранац жив, нећемо дозволити да нам узму ниједан грумен земље", рекао је Хатами.

"Народ тражи најоштрије казне за демонстранте и очекује одлучне кораке у том правцу", истакао је Хатами, неколико сати пошто се Трамп јавно захвалио иранским властима што су помиловале 800 затвореника осуђених на смрт због учешћа у протестима.

Метак за Трампа и бомба за Хамнеија

Нешто касније, иранска државна телевизија објавила је фотографију рањавања Доналда Трампа прошле године у Пенсилванији, потписан "овај метак неће промашити", што је у Вашингтону протумачено као очигледна провокација и позив на убиство председника САД.

Амерички медији су пак објавили сателитски снимак комплекса у техеранском насељу Лавизан, испод којег се, наводно, налази тајни бункер у којем се крије врховни верски лидер Ирана, ајатолах Али Хамнеи.

Хамнеијево скровиште, према америчким изворима, укопано је око 100 метара испод површине и око њега су распоређене бројне јединице противваздухопловне одбране, док је објекат ојачан посебним системима.

Нишањење Хамнеија временски се подударило са објављивањем нових 50 мета, које се налазе на америчком списку уколико Трамп одлучи да покрене ваздушне ударе на ту земљу. Ни 24 часа откако је амерички председник Доналд Трамп, наводно у последњи час, одустао од напада на Иран, постало је готово извесно да овај потез шефа Беле куће представља пре одлагање него одустајање од интервенције против лидера Исламске Републике.

Последња шанса дипломатији, како су одлагање назвали амерички медији, указана је у тренутку док се кључни елемент могућег напада на Иран, носач авиона "Абрахам Линколн" налази на недељу дана пловидбе од Арапског мора.

"Линколн" је, из једног од европских сателита, ухваћен док скреће са досадашњег курса у Јужном кинеском мору и кренуо пут Ирана, око којег је већ распоређено око 30.000 америчких војника и неколико десетина борбених авиона.

Израелски медији пак тврде да је одлагање напада на Иран резултат молбе премијера Бенјамина Нетанјахуа, који је у телефонском разговору рекао Трампу да Израел још није спреман за евентуалне осветничке нападе иранских снага.

Додатне консултације две стране, које су у јуну заједничким снагама напале Иран, обавиће шеф обавештајне службе Мосад, Давид Бареа, који ће о иранској кризи разговарати са највишим званичницима администрације у Вашингтону.

И Јерусалим и Вашингтон сматрају да су, после силних претњи, ваздушни удари на иранске власти готово неизбежни, али обе стране упозоравају да би мешање у унутрашње проблеме Ирана, без јасне излазне стратегије, озбиљно угрозио америчке интересе на Блиском истоку.

Што се тиче Беле куће, власти у Ирану морају да одустану од обогаћивања уранијума, развоја балистичких пројектила и финансирања прокси снага, попут Хезболаха у Либану и јеменских Хута.

Додатни притисак Американаца долази непосредно уз ирачку границу, одакле је у Иран већ ушло око 5.000 бораца, сматрају европске обавештајне службе, које су навеле да су ове снаге регрутоване из редова четири моћне шиитске организације.

Зашто су Иранци незадовољни?

Главни разлог нове побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом горива и енергената.

"Званично признајемо протесте, чујемо њихове гласове и знамо да потичу од природног притиска који настаје од проблема са којима се свакодневно суочавају", рекао је раније ове седмице председник Масуд Пезешкијан.

Готово истовремено, министарство безбедности објавило је да је ухапшено пет особа наводно повезаних са монархистичким групама из Сједињених Држава и још двојица са везама са групама које функционишу у Европи.

Монархистичке групе, како их називају ирански званичници, махом чине потомци изгнаника режима шаха Резе Пахлавија, који је збачен 1979. током Исламске револуције.

Повратак монархије?

"Стварате историју која ће бити исписана храброшћу, солидарношћу и одлучношћу народа да поврати контролу над земљом... Останите уједињени и усредсређени и победа ће бити наша", рекао је принц Реза Пахлави, син одавно збаченог шаха и један од претендената на место будућег лидера Ирана.

Пахлавијево васкрсење из заборава, делимично, производ је чињенице да су демонстранти по улицама Ирана викали "џавид шах", или "живео шах", што је, како се чини, одмах разбудило његове политичке амбиције.

Политички утицај сина последњег иранског шаха, међутим, предмет је озбиљних расправа међу западним политичарима – од тврдњи да нема никакву подршку унутар Ирана, до процене да су Иранци толико огорчени начином на који верски лидери воде државу, да сматрају да би и обнављање монархије било боље решење.

Паралелно са протестима, неколико иранских државних институција нашло се на мети хакера, па је Техеран за такве акције одмах оптужио организацију Муџахедин е-Калк – некадашње саборце исламских револуционара, који су после сукоба са ајатолахом Хомеинијем од сигурне смрти осамдесетих година прошлог века склоњени у Албанију.

Организација Муџахедин е-Калк је формирана средином шездесетих година прошлог века, као део студентског отпора властима касније свргнутог шаха Резе Пахлавија.

Осуђени на живот у егзилу, јер их власти у Ирану терете за смрт 12.000 људи, припадници МЕК-а су после неславне епизоде у Ираку уточиште потражили у Албанији. Околина Драча постала је дом за 3.000 Иранаца, пошто су узастопне албанске владе сматрале да би такав потез додатно ојачао позиције Тиране у Вашингтону.

Иранским студентима, очекивано, подршку је пружио и председник САД Доналд Трамп, најављујући да ће "спасити" демонстранте уколико власти у Техерану наставе да их убијају.