Пољска у Трамповом срцу и нова Источна Европа, на кога Србија личи

За разлику од Америке, где је неједнакост вертикална, у Европи је неједнакост хоризонтална – распоређена је по државама и народима, а не по појединцима. У државама друге европске лиге тако сваки избори покажу потпуне поделе тих друштава. Последњи пример је Пољска, у којој се у недељу десило све оно што је могло или се заправо и десило у Румунији. Хрватска је пак у недељу показала да је и даље пример да то не мора да буде тако.

Историја нацртала линије поделе у изборној географији

Научни сарадник на Институту за европске студије Душан Илић не би за поделу пољског друштва баш сву кривицу свалио на новоизабраног председника, имајући у виду да је тамошње друштво дубоко подељено и историјски, што се види и по изборној географији условљеној историјским разлозима.

"Видећете да је Карол Навроцки победио у, под знацима навода, руском и аустријском делу Пољске, док у оном делу Пољске који је био директно под немачком окупацијом, управом, како год хоћете, и који је, треба подвући, Стаљин вратио Пољацима после 1945. године, у том делу и дан-данас се гласа за пробриселске снаге", наводи Илић.

И у случају Румуније, додао је Илић, постоји оштра подела и то по историјско-географским линијама, као и код Пољака.

"Ако погледате који делови Румуније су гласали за Никушора Дана, а који за Ђорђе Симиона, вама је јасно да је она линија из 1918. године практично остала као некаква магична граница између старе и условно речено нове Румуније", наводи Илић, мада напомиње да би се и о регуларности избора у Румунији имало доста тога рећи.

"Антибриселске, а не антисистемске струје"

Деспот Ковачевић, доцент на Факултету политичких наука, не слаже се са квалификацијама појединих медија да је Навроцки антисистемски кандидат.

"То није антисистемски кандидат. То је антибриселски кандидат. И то је права реч можда за многе од ових појава", сматра Илић, указући да је у питању политичар кога подржава велика политичка партија, која је дуго на власти.

Илићу је интересантно да су се на десном делу румунског политичког спектра појавиле две струје. Једна од њих је антибриселска или антибирократска струја, а не антисистемска, сагласан је са Ковачевићом квалификацијом.

У Пољској, додаје, на спољнополитичком плану тренутно не постоји антиратна опција, између осталог и због претензија које Пољска и даље скривено или нескривено гаји према деловима украјинске и белоруске територије.

"Партија новог председника десна, али и левичарска"

Јелена Жарковић, професорка Економског факултета, указује да партија која је дала новог председника Пољске јесте десно од центра и конзервативна, али је у погледу економских политика левичарска, пошто се залажу за државно образовање, за државно здравство...

Жарковићева наводи и подељеност по старосној доби, где су старији гласачи наклоњени идеји суверености, коју су практиковали од пада комунизма до уласка у ЕУ, када су предали део суверенитета.

"Али код млађих, који су рођени у тој новој Пољској, новој Мађарској, Словачкој, они су се више саживели с тим да су они заиста европски грађани", наводи професорка.

Пољска и "невероватних" пет одсто издвајања за војску

Пољска је, наглашава Жарковићева, успешан економски пример, земља прве лиге, али ће следеће године доћи до невероватних пет одсто БДП-а издвајања на војску, што значи мање трошења за неке друге ствари, за лаганији животни стандард.

"Пољска је некако најбрже кренула ка том повећању потрошње за војску откад је почео рат у Украјини. Ја мислим да њихови бирачи, да нису они тек тако могли да прихвате, да кажу – па добро, ајде, заиста, то и није тако лоша идеја, не бих рекла да је то прошло незапажено", каже професорка.

Мађарски фактор у Румунији

Илићу се чини да се у Румунији занемарује фактор мађарске националне мањине.

"Наиме, они делови Румуније који су већински насељени Мађарима су листом гласали за Никушора Дана, иако им је Орбан саветовао супротно. Иако су Мађари, на пример, у Србији или у Словачкој ипак на линији Будимпеште, Мађари у Румунији су, да кажемо, овог пута одабрали другачије", наводи Илић.

На кога Србија личи

Што се тиче Србије и шта показује побуна која је кренула са универзитета, професорка Економског факултета сматра да су поделе у Србији стандардне, као и у другим земљама – на релацији стари и млађи бирачи, они који су више, мање образовани, село, град, нешто регионално.

"Ми смо наравно касније ушли у процес транзиције, просто смо имали и ту бурну деценију деведесетих, касније и у односу не само на ове прве које смо поменули, Пољску, него наравно и у односу на Хрватску. Тако да неки проблеми које су они можда већ и решили, а то је била наравно корупција која је била повезана интензивно с тим првим процесом, таласом транзиције, али тако повезана са приватизацијом државне и друштвене својине, да су те теме онда и касније дошле код нас", објашњава Жарковићева.

Према њеној оцени, Србија је сад земља вишег средњег нивоа дохотка, док су поменуте земље Средње Европе са високим нивоом.

"Ми још имамо, ја мислим, један добар део становништва који би требало сад да пређе из ниже у средњу класу. Дакле, да друштво економски ојача", каже Жарковићева.

Али, додаје професорка, када се деси тако нешто као што се десило у Новом Саду, када се нека веома успешна јавна инвестиција заврши са таквим билансом, у смислу 16 мртвих, онда тај део друштва, студенти, грађани, постављају питање шта је ту заиста било проблематично, да ли је то нестручност, корупција или и једно и друго?

Илић сматра да Србија не личи ни на једну од поменутих земаља, већ да смо били и тренутно јесмо, а вероватно ћемо бити авангарда за све поменуте земље.

Као авангардне примере наводи демонстрације у време епидемије и борбу против корупције.

Ковачевић оцењује да се основна сличност можда може наћи у Румунији и борби против корупције која је мобилисала грађане, само што, закључио је, "у српском друштву, нажалост, нема Лауре Ковеши".