Румунија – избори коначно успешни, политичка криза и даље на талону, шта чека новог председника

Никушор Дан, новоизабрани председник Румуније, изјавио је да сви заједно морају да учествују у изградњи земље.

"Независно од политичких опција, са свим Румунима у земљи, као и у дијаспори, у Молдавији и другим територијама око Румуније", навео је Дан убрзо после победе у другом кругу председничких избора.

Пошто је најпре прогласио победу, па у ситне сате признао изборни пораз, лидер крајње десне Алијансе за уједињење Румуна Ђорђе Симион поручио је да је борба тек почела.

"Тражим од свих да не одустану, чак и у тренуцима када је горак укус пораза. Румунија и румунски народ су за мене на првом месту", нагласио је Симион.

Румунски Доналд Трамп, како је често описиван у европској јавности, дошао је на корак од изборне победе гласовима разочараних и оних који су жељни радикалних промена. И у другом кругу председничких избора, које је изгубио за 830.000 гласова, за њега је гласало више од пет милиона Румуна. Њихово незадовољство није нестало у изборној ноћи, упркос порукама новоизабраног председника Дана да не постоје две Румуније.

Румунија – између Европе, Русије и Америке

Политички аналитичар Штефан Попеску сматра да је румунско друштво поларизовано као и многа на Западу, у Америци, у Француској.

"До тога су свуда довели исти елементи кризе, а којом доминира неизвесност због промене геополитичког система, економских последица рата у Украјини, нарочито у оквиру Европске уније", тврди Попеску.

Дан после избора, огласио се и Калин Ђорђеску. Честитао је Симиону на борби и рекао да се моли да Никушор Дан буде мудар председник. Децембарски избори на којима је Ђорђеску водио, поништени су, а кандидатуру националисте Уставни суд је забранио, због наводне руске подршке у кампањи на Тиктоку.

И то је било ветар у леђа 38-годишњем Симиону, румунском Трампу. А када је амерички потпредседник Џејмс Дејвид Венс у Минхену указивао да Европа има проблем са демократским вредностима, као доказ је искористио управо пример Румуније.

"Румунију је према мом тумачењу амерички потпредседник искористио као пример у идеолошком надметању, које је донела нова републиканска партија, МАГА покрета, и то је била порука Европи. Односи Вашингтона и Букурешта се неће мењати, узимајући у обзир позицију Румуније, као важне чланице НАТО-а на њеном источном крилу", истакао је Попеску.

Мађари као фактор изненађења

Иако је Никушор Дан први независни кандидат изабран на чело државе, иза његове победе стоји и прецизна рачуница подршке мејнстрим партија. Социјалдемократе су биле уздржане, али су њихови бирачи гласали за Дана, а отворено га је подржала коалиција окупљена око Национал-либералне партије, која укључује и странку 1,5 милиона Мађара у Румунији.

Професорка Факултета политичких наука у Букурешту Оана Сучиу каже да Мађари у Румунији ретко излазе на изборе, а да је њихова излазност овога пута била око 90 одсто.

"И гласали су за проевропског кандидата, супротно препоруци мађарског премијера (Виктора Орбана), који је подржао Симиона, јер се он идеолошки равнао са њим у кампањи, као и са Трампом и Ђорђом Мелони", закључила је Сучиу. 

Политичка криза кроз коју је Румунија прошла последњих месеци, најтежа од 1989. године, имала је и економске последице. Леј, национална валута, изгубила је два одсто вредности, а буџетски дефицит повећао се додатно. Први изазов за новоизабраног председника Никушора Дана биће именовање мандатара, како би се формирањем нове владе решила институционална криза у Румунији.