Друга књига тематског зборника о Мартовском погрому промовисана у Грачаници

"Мартовски погром 2004 године: узроци, разарања, последице - књига II" садржи 24 научна рада, подељена у пет тематских целина, у којима су из различитих научних перспектива осветљени узроци, ток, размере разарања и дугорочне последице мартовског погрома над српским народом и његовим културним и духовним наслеђем на Косову и Метохији.

Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић рекао је на промоцији да је Мартовски погром оставио разорне последице које се најбоље могу видети кроз институционални притисак према Србима који се, како је нагласио, сваког дана види и осећа и навео да зборник садржи 1.500 страница, а да га потписују еминентни стручњаци из различитих области.

"Ако смо се до сада ослањали на неколико радова који говоре о Мартовском погрому и на штуре новинарске извештаје, сада можемо рећи да о Мартовском погрому имамо хиљаду и по страница писаних, да је у питању зборник, тематски, мултидисциплинарни, који потписују еминентни стручњаци из свих области. Имамо само у  другој књизи 15 доктора наука", истакао је Марковић.

Директор Музеја Жртава геноцида Бојан Арбутина је указао на  значај објављивања овако вредне публикације која, како је указао,  говори о једном од најтрагичнијих времена у новијој историји српског  народа.

"Из перспективе културе сећања јако је битно да се сећамо, да памтимо наша страдања и на који начин да их памтимо. Од Балканских ратова, Првог светског рата, преко Другог светског рата, све до ратова за југословенско наслеђе и Мартовског погрома, наш народ је доживео судбину какву ниједан народ у Европи није доживео", рекао је Арбутина.

Последњи видљиви ударац нанет српском народу 

Навео је да се континуитет српског страдања током 20. века завршио трагичним данима у марту 2004. године, када је нанет, како је рекао, последњи видљиви ударац српском народу.

​"Ти напади наравно да нису престали и да трају још увек, и томе ви сведочите овде, али не само ви већ и наши сународници на овим просторима које сам поменуо, да су наши људи живели и још увек живе у каквим-таквим условима. Управо је тај последњи видљиви напад на наш колективни национални идентитет био знак да ми морамо да, пре свега, истражимо српско страдање током 20. века, не само због историјске науке, већ и због нашег колективног сећања, јер управо тај 20. век и то страдање је уткано у српски колективни идентитет", казао је Арбутина.

Научним радовима објављеним у зборнику претходе текстови патријарха српског Порфирија, митрополита црногорско-приморског Јоаникија и митрополита рашко-призренског Теодосија.

Иако настали у оквирима различитих научних дисциплина, радови у зборнику чине јединствену целину и представљају значајан допринос култури сећања, настојећи да кроз научно утемељено сагледавање трагичних догађаја из марта 2004. године допринесу бољем разумевању прошлости и очувању историјског памћења српског народа.