Снови Аљаске о богатом профиту и економском освајању Азије

Током недавног сусрета са јапанским премијером Шигеруом Ишибом, нови амерички председник Доналд Трамп је окупљеним новинарима објавио да ће две земље уложити у изградњу новог гасовода на Аљасци, а у америчкој, и по инерцији, јапанској штампи појавили су се текстови у којима амерички сенатори и гувернери изражавају уверење да ће у блиској будућности бити у стању да заспу Јапан и друге азијске државе својим гасом и тако истисну Русију с њихових тржишта.

Координисаност дискурса о САД као будућем највећем снабдевачу источне Азије гасом сугерише да су америчка држава и привреда одлучне да се ухвате у тржишни коштац са таквим крупним снабдевачима јапанске, јужнокорејске и тајванске економије као што су Катар, Аустралија и Оман, а не само са Русијом.

Избијање САД на гасни врх у региону било би велика промена, која би по значају превазишла поље економије и зашла у домен политике и безбедности, јер би додатно везала те државе за Вашингтон.

Узбуђење на Аљасци

На северној обали Аљаске на ободу арктичког појаса налазе се налазишта природног гаса које је од краја шездесетих година прошлог века неколико деценија снабдевало Јапан великим количинама тог енергента и, тврде јапански медији, било толико важно да је крупну компанију "Токијски гас", оператера задуженог за престоничну област, подстакло да изврши прелаз са угља на плин (мада су се главни град Јапана и земља у целини у то време суочавали са великим атмосферским загађењем, те и иначе тражили начине да умање потрошњу угља).

Та налазишта на Аљаски временом су пресушила, те се јавила потреба за новим, великим улагањем. Оно је одлагано низ година, што због високог трошка, што због виђења влада Демократске странке да би култивација нових поља нафте и гаса нанела значајну штету природној средини.

С повратком Трампа у Белу кућу, слатки снови руководиоца Аљасканске корпорације за развој гаса (АГДЦ) о рекама меда које ће тећи њиховом хладном и од матице удаљеном државом су се опет распламсали и они сада већ радосно лицитирају процентом јапанских потреба за плавим енергентом који ће моћи да задовоље када се код њих слије очекиване 44 милијарде долара инвестиција: 25, или можда и читавих 30 одсто потражње Јапана за природним гасом би могло да буде покривено из њихових резерви.

Од поменутог дивовског броја, четвртина, односно 11 милијарди долара, процењује се, отићи ће на изградњу гасовода дугог 1.300 километара, који ће водити од обале Арктичког океана до будућих нових терминала у Тихом океану. Неки стручњаци у САД, међутим, сматрају да је то нереална процена и да ће трошак достићи 15 милијарди долара.

Геополитика важнија од економске логике

И мада је АГДЦ у прошлости покушавала да поред јапанског и јужнокорејског, привуче и кинески капитал за развој нових гасних поља и изградњу гасовода и терминала за пуњење бродова, односно није била гадљива на новац из "недемократских" и "супротстављених" држава, та америчка корпорација је, чини се, променила песму.

Наиме, њени руководиоци су нагласили јапанским новинарима да предност њиховог гаса у односу на друге лежи најпре у геополитичкој безбедности. Јер, пословање с Русијом, која тренутно испоручује око девет посто гаса који се троши у Земљи излазећег сунца из својих налазишта на Сахалину, подразумева се, треба бити избегнуто због њеног ангажовања у Украјини, док бродови из Катара и других заливских земаља могу да престану да пристижу у случају кризе у Ормуском мореузу.

Осим тога, под претпоставком да ће влада у Токију одустати од својих интереса на Сахалину када њене концесије крајем ове деценије истекну и тако себе из политичких разлога решити јефтиног гаса који се допрема са раздаљине од само неколико десетина до неколико стотина километара, бизнисмени са Аљаске наглашавају и да ће транспортни трошкови за њихов гас бити дупло нижи него за исти енергент који Јапанци буду увозили с Блиског истока, из Аустралије или Мексичког залива.

Наде у светлу будућност полаже и држава Оклахома, чији гувернер Кевин Стит тврди да ће тамошње компаније под председником Трампом ући у нови циклус инвестиција и иновација и тако смањити трошкове експлоатације гаса. Стит, који је крајем прошле године посетио Јапан да би промовисао гас који се производи у његовој држави, рекао је јапанским новинарима да му је жеља да гас из Оклахоме и других делова САД испуни чак четвртину потреба Јапана за тим енергентом.

Кашњење у ослобађању од фосилних горива или мудрост

Јапан је једна од ретких високо развијених држава која, паралелно са развојем инфраструктуре за коришћење соларне и енергије ветра, наставља да пуно улаже у фосилна горива, због чега последњих година трпи и доста критика. Конкретно, у периоду од 2013. до 2023. Јапан је са око 93 милијарде долара широм света финансирао чак 141 пројекат везан за фосилна горива.

Наиме, првенствено због чињенице да су се након несреће у Фукушими 2011. године, услед штете коју је нанео велики цунами и страховања везаних за безбедност нуклеарних постројења, на више година ван строја нашла сва 54 реактора, влада у Токију се окренула прљавим горивима угљу и гасу. У склопу тих напора, Јапан је, на пример, у протеклих неколико година уложио више од две милијарде долара у истраживање и експлоатацију нових поља гаса у аустралијским водама.

Иначе, та острвска царевина је у 2022. години увезла чак 90 одсто енергената које је потрошила.

Оно што је посебно интересантно је да је, упркос притисцима да у већој мери пређе на обновљиве изворе енергије, Јапан последњих година радио на томе да обезбеди не само сопствено снабдевање, већ и да загосподари тржиштем гаса у југоисточној Азији, у државама попут Филипина и Вијетнама, те да је у ту сврху потписао уговоре за куповину гаса који прелазе његове потребе.

Куриозитет је да Вашингтон, како је у свом интервјуу јапанским медијима истакао сенатор и бивши амерички амбасадор у Токију Бил Хагерти, намерава да искористи ту јапанску комерцијалну и инфраструктурну мрежу у југоисточној Азији како би у будућности преко ње продавао свој природни гас земљама региона.

Да ли ће Јапан попустити и уложити у Аљаску

Биће интересантно видети да ли ће Трампово настојање да ревитализује амерички енергетски сектор и умањи велики дефицит који његова земља има у трговини са источноазијским економијама кроз осетно повећање у испорукама америчког гаса и нафте успети у случају Јапана, будући да та далекоисточна земља постепено враћа у употребу своје нуклеарне реакторе и већ пуно улаже у обновљиве изворе енергије код куће, али у поља гаса у Аустралији, Индонезији и Русији.

У земљи сада ради 12, а у наредних пет година у употребу би требало да се врати још десет нуклеарних реактора, што ће знатно умањити потражњу за природним гасом. То би могло да поткопа интерес јапанских компанија за амбициозни и скупи план који је Трамп изнео премијеру Ишиби у Вашингтону почетком овог месеца.

Тако је председник јапанске нафтне компаније "Џапекс" Мићиро Јамашита у недавном интервјуу Ројтерсу изјавио је да ће његова компанија повећати улагања у истраживање и експлоатацију гаса и нафте у (матици) САД, али да сматра да пројекат везан за природни гас на Аљасци који подржава председник Трамп није реалистичан, због своје гломазности и нејасноћа у вези са економском исплативости.

Ипак, последњих година међу савезницима САД видан је тренд у којем се при одлучивању везаном за пословне пројекте, нарочито у области енергетике и напредних технологија, више од економске логике и добити даје приоритет војнополитичким везама и безбедности. Такође, када се размишља о великим економских подухватима које би могле предузети земље источне Азије попут Јапана или Републике Кореје не треба потценити снагу политичког и економског притиска САД.

Зато је можда и даље рано отписати идеју о новом пројекту на Аљасци, који би постао главни снабдевач Јапана и других држава источне Азије америчким гасом и тако ојачао економски и политички утицај Вашингтона на њих.