Трамп у офанзиви за протеривање руског гаса из Азије

Овог месеца, први пут од ступања новог председника Доналда Трампа на дужност, Вашингтон су посетили лидери земаља на које он рачуна као на суштински битне савезнике у борби за зауздавање економске и војне моћи Кине.

Крајем прве недеље месеца, поред Трампа, у Овалној соби се нашао јапански премијер Шигеру Ишиба, да би се неколико дана касније у њој обрео и индијски премијер Нарендра Моди.

У оба случаја јавности су као најважније теме разговора предочена економска питања, и самоуверени председник Трамп, одлучан да драстично умањи трговински дефицит своје земље, амбициозно је најавио како ће земља коју представља његов гост ускоро почети да увози рекордне количине америчког природног гаса и нафте.

Протеривање Русије са тржишта енергената за смањење америчког дефицита 

Што се тиче Јапана, Трамп је најавио заједничко улагање у изградњу гасовода на Аљасци, којим би тај енергент био транспортован од налазишта на северу те америчке државе до лука на њеном југу. 

И док је Трамп гласно хвалио ту идеју, јер ће, по њему, Јапан на тај начин остварити снабдевање из поља нафте и гаса која су више него два пута ближа од оних из којих се сада снабдева, истина је да Јапан заправо већ има извор снабдевања који, када је близина у питању, Аљаска не може да надмаши - реч је о налазиштима на руском острву Сахалину, у које је Токио протеклих деценија пуно уложио и од којих се нека налазе на само 45 километара од јапанског острва Хокаидо. 

Но, пре него на незнању, Трампова изјава се ослања на схватање да амерички гас треба да истисне руски, односно, на претпоставку да словенска земља у будућности неће продавати нафту и гас Јапану, те да ће у том смислу Аљаска имати географску предност у односу на друге његове снабдеваче енергентима, као што су Катар, Иран, Индонезија и Аустралија.

Наиме, током Ишибине посете Вашингтону у јапанским медијима се појавио интервју са републиканским сенатором Билом Хагертијем, бившим амбасадором САД у Токију, који је изјавио да је имао дуже разговоре с председником Трампом о томе како би, у име енергетске сигурности, амерички гас могао да у Јапану истисне руски. 

Он је додао и да би Земља излазећег сунца могла да пружи капитал потребан за развој америчких налазишта нафте и гаса и гасних терминала, те понуди своје везе и продајну мрежу за дистрибуцију америчких енергената у југоисточној Азији.

Сарадња америчких и јапанских, те, потенцијално, јужнокорејских компанија у продаји и транспорту америчких енергената у југоисточној Азији послужила би као противтежа кинеској иницијативи "Појас и пут," устврдио је Хагерти. 

И заиста, премијер Ишиба је у Вашингтону изразио интерес не само за амерички гас, већ и биоетанол и друга горива и хемикалије, али и изнео жељу да они његовој земљи буду понуђени по "разумним и стабилним" ценама.

И док је Трамп свом госту из Јапана ставио на знање да ће његова земља увести низ нових тарифа на производе из иностранства, те да ће се притом руководити тиме колико царина тај трговински партнер има у односу на америчку робу, премијер Ишиба, чини се, у нади да ће моћи да издествује поштеду од тих нових америчких тарифа, нагласио је да је његова држава већ пуно уложила у привреду САД и да то намерава да чини и у будућности.

Он је рекао да ће кумулативне јапанске инвестиције у америчку економију достићи билион (хиљаду милијарди) долара.

Иначе, амерички годишњи дефицит у трговини с Јапаном последњих година износи око 70 милијарди долара и, углавном, проистиче из неравнотеже у увозу аутомобила и делова.  

Амерички адути: (Скупи) енергенти и оружје

Смањење трговинског дефицита кроз скок у продаји енергената (али и оружја), те потискивање Русије, били су тема која је, чини се, доминирала и разговором Трампа и индијског премијера Нарендре Модија половином овог месеца.  

Наиме, амерички лидер је истакао да дефицит који је његова земља искусила у размени са Индијом прошле године (45,6 милијарди долара) мора бити умањен, те да се то може лако учинити повећањем продаје америчке нафте и гаса, јавили су азијски медији.

Он је пред новинарима у Белој кући изјавио да је са индијским гостом постигао споразум који ће вратити САД међу водеће снабдеваче Индије енергентима и чак, можда, довести до обарања Русије с првог места.

Наиме, Индија је последњих година црно злато углавном набављала у Ираку, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима, али је након почетка рата у Украјини Русија, која се због санкција Запада окренула источним тржиштима, одједном избила на прво место снабдевача Индије захваљујући конкуретним ценама своје сирове нафте "урал".

И премијер Моди је рекао новинарима да две земље планирају потписивање споразума о трговини којим ће се њихова међусобна размена више него удвостручити до 2030. године, у чему ће посебно место имати трговина нафтом и гасом.

Председник Трамп је најавио и нове уговоре за продају америчког оружја тешке више милијарди долара и рекао да ће две земље радити на томе да се Индији омогући куповина америчких ловаца-бомбардера пете генерације "Ф-35".

У томе се, такође, може видети настојање његове администрације да потисне Русију са азијских тржишта, будући да је Москва деценијама убедљиво највећи страни снабдевач Индије наоружањем.

С обзиром да је Њу Делхи већ поручио америчке дронове, извиђачке и транспортне авионе, те недавно склопио и уговор са Француском о куповини две ескадриле летелица "рафал" и три подморнице, ако "Ф-35" заиста однесе превагу у надметању за наклоност индијског војног и државног врха са руским ловцем пете генерације "Су-57", онда се већ може сматрати да је Модијева влада направила значајан отклон од Русије у стратегији снабдевања наоружањем.

Он се може приписати њеној жељи да умањи технолошку зависност од Москве у времену када се она зближава са највећим војнополитичким такмацом Индије Кином и настојању да се одобровољи Вашингтон како би он подстакао америчке економске гиганте да више инвестирају у индијску привреду.

Лукава стратегија нове владе у Вашингтону

Тако, док улази у преговоре са Москвом о окончању рата у Украјини, ублажавању санкција и евентуалним заједничким пројектима у вези експлоатације природних ресурса у арктичком појасу, Трампова администрација вредно ради на потискивању Русије с крупних тржишта енергената у Азији: Јапану, Индокини и Индији, која су, поред кинеског, у овом тренутку од суштинског егзистенцијалног значаја за њу због прекида трговине са европским континентом.