Трамп се враћа у Белу кућу – колико је свет далеко од историјског сусрета са Путином и могу ли се састати у Србији

Доналд Трамп ће се за мање од недељу дана вратити у Белу кућу. Обично се говори да амерички председници други мандат користе за историју, али је питање да ли ће овде бити више историје него што можемо да издржимо.

Бивши амбасадор Србије у Грчкој, Турској и Јерменији Душан Спасојевић оценио је да састанак Доналда Трампа и Владимира Путина не може да се догоди брзо.

"Руси су, односно лично председник Русије је, ја мислим, негде средином јуна рекао да је услов да Русија седне за преговарачки сто тај да, под један, Запад на челу с Америком призна да су Крим и четири окупиране области интегрални део Русије. То је једна ствар. И да призна, односно, да се обавеже да Украјина никада неће постати чланица НАТО-а, ни де јуре, ни дефакто", рекао је Спасојевић.

Додао је да не види могућност да би, пошто је ипак много тога уложено, Трамп врло лако пустио Украјину низ воду, а да не треба заборавити ни да будући председник САД у свом тиму има људе који не крију своју русофобију и негативан став према Русији.

"С друге стране, мислим да Русима не одговара никакав разговор, не само док се не испуне ови услови. Украјина је за Русију пар екселанс питање од виталног значаја за њихову националну безбедност. И ја лично мислим, и у том смислу сам песимистичан да бих то назвао реализмом, да улазимо у завршницу, али да ће та завршница бити решена на бојном пољу, а не за дипломатским столом", навео је Спасојевић.

Колико је одржив замрзнути конфликт у Украјини

Доцент Факултета политичких наука Марко Дашић оценио је да се тренутно може говорити о разговорима, а не о преговорима и подсетио да се из Москве чују гласови да су спремни да разговарају о прекиду ватре, што је квалитативно нижи ступањ од трајног мира, али и навео да је одлазећи саветник за националну безбедност САД Џејк Саливен рекао да Американцима није страно решење у којем ће се Украјина одрећи неког дела своје територије.

Ипак, Дашићу није одрживо решење да украјинско питање остане замрзнути конфликт.

"Нисам сигуран колико је то у руском интересу, нисам сигуран колико је то у националном интересу САД. Постоји један континуитет, чак и од Обаме, који је био свестан да је Украјина много значајнија Русима него што је Американцима. Американци ће се трудити да затворе жаришта на која одлази, несумњиво, велика логистичка подршка њиховим играчима на тим жариштима и мислим да ће се стратешка пажња Американаца несумњиво усмеравати у наредној администрацији на друге делове света. У том погледу можемо очекивати неко убрзање које ће као подстицај доћи управо из средишта америчког табора", рекао је Дашић.

Горан Николић са Института за европске студије навео је да се у америчким медијима потенцира на економској слабости Русије којима се сугерише да не треба да се праве уступци.

"Наравно, то је опет начин да се отежа, да се прикаже позиција Русије као слабија, да би се она натерала на компромисе", рекао је Николић.

Николић је истакао да је кључно питање да ли Владимир Путин може до свог главног циља, а то је победа у рату, да жртвује зарад економских интереса.

"Да ли су економски изазови са којима се суочава Русија тренутно, а они нису мали, да ли су такви да би она била спремна на неке уступке. Можемо да читамо на два начина. С једне стране, ове године Русија ће имати раст од 1,3 одсто, дакле то је успоравање руске економије. Дакле, ми имамо економију која се убрзано задужује. С друге стране, то није одрживо на дуги рок, будући да се и могућност за приходе руске економије смањује, јер санкције неминовно воде ка смањеним капацитетима руске економије", рекао је Николић.

Србија као место сусрета Трампа и Путина – реалност или жеља

Говорећи о понуди да се Трамп и Путин састану у Србији, Спасојевић је оценио да је таква иницијатива добра, а колико је реална, показаће развој ситуације на терену.

"Ми смо се тиме легитимизовали као неутрална земља. Нама је апсолутно у интересу да се ова криза, ако је то икако могуће, можда је ово идеалистички што ћу рећи, да се она решава мултилатерално, јер је веома опасно да и ми као земља којој је угрожен територијални интегритет од стране САД које су предводиле НАТО агресију на нас, којом смо изгубили фактичку контролу над значајним и важним делом територије разговарамо са земљом која у Савету безбедности отворено брани наш територијални интегритет не брани принцип као такав. То видимо у Украјини", рекао је Спасојевић.

Оценио је да би нама одговарало и због тога што ће се у договору Трампа и Путина жртвовати интереси малих држава, а и да би Београд логистички био добра позиција.

За Марка Дашића је чак и да неко размишља о Београду као потенцијалној адреси за одржавање мировних преговора или сусрета Путина и Трампа несумњиво добра вест.

"Мислим да је то на линији једне стратегије Србије коју можемо да пратимо у 21. веку, дестигматизације, односно скидања жига проблематичне државе. Колико је то реално, ако питате јавно мњење Србије, то је пожељно 100 одсто. Не зна се за ког лидера од двојице поменутих више и у том смислу, ти лидери би врло вероватно били најмање угрожени када говоримо овако лаички, а не у погледу познавања безбедносних протокола", истакао је Дашић.

Оценио је да би за Србију симболички било јако добро да се то деси, али да, ако се буде десио у наредним недељама, актуелна ситуација не иде наруку Србији.

"Мислим да у нашој земљи постоје неки унутрашњи политички и друштвени процеси који не иду наруку добијању организације једног тако важног дипломатског догађаја. И у том погледу не видим да је реално да се тако брзо развој ситуације усмери ка томе. Наравно, мислим на друштвене активности везане за студентске протесте и не само студентске. И у том смислу, чак и зрно политичке нестабилности, није добар сигнал ка Русији и САД, односно њиховим безбедносним протоколима да се овде нешто заиста и организује", истакао је Марко Дашић.

Постоји ли сличност између питања Гренланда и КиМ

Душан Спасојевић је навео да не могу да се пореде случајеви Гренланда и Косова и Метохије, пошто је Гренланд био колонизован и да су се историјски за ту територију надметале Данска и Норвешка.

Подсетио је да су Данци током покрета колонијализма после Другог светског рата укључили Гренланд у састав Данске, а да сада то острво има статус који је српска влада понудила за Косово и Метохију у Бечу – "више од аутономије, мање од независности".

Марко Дашић је истакао да су аналогије у међународним односима веома клизав терен, али је оценио да између Гренланда и Косова и Метохије нема додирних тачака.

"Ни историјски, ни географски, ни етнички, ни културолошки, ни статусно у погледу територијалности. Гренланд осим колонијалног искуства које је везано за нордијске земље, односно данас за Данску, има један статус који је сада мало пробуђен због другог геостратешки важног региона, а то је Арктик. Американци су се пробудили, условно речено, јер америчка база заиста постоји на Гренланду и то је можда сличност са КиМ, јер и на КиМ имамо америчку базу. Пробудили су се можда зато што је Кина бацила око на Гренланд, можда и зато што сведочимо предвечерју, не сукобљавања, али такмичења великих сила у арктичком региону и условно речено, захваљујући климатским променама и топљењу леда, полако логистика истраживања Гренланда постаје јефтинија", истакао је Дашић.

Емисију Таковска 10 у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.