Експлозија у Венецуели, ЦИА напада из ваздуха

Поморски рат између САД и Венецуеле се, 24. децембра, преселио на копно, када су америчке беспилотне летелице погодиле молове на којима се, наводно, кокаин утоварује у глисере. Вашингтон није објавио где су ракете експлодирале, али је големи пожар на доковима луке Маракаибо покренуо талас спекулација о првој америчкој мети на територији Венецуеле.

Ватрогасци и хитне службе су сатима покушавале да зауздају пожар у постројењима хемијске компаније Примазол, која је недуго пошто је амерички председник Доналд Трамп потврдио напад, саопштила да "категорично одбацује спекулације да је несрећа изазвана експлозијом америчког пројектила".

"Категорично одбацујемо гласине које круже друштвеним мрежама са циљем да униште репутацију нашег оснивача и целе организације. Одговорно тврдимо да те тврдње нису повезане", саопштио је Примазол.

Саопштење Примазола уследила је свега неколико сати пошто је Трамп рекао да се "догодила велика експлозија на доковима где се дрога утоварује у бродове".

"Рипери" против венецуеланских глисера

Бродови су, у претходна две месеца, били мета америчких дронова MQ-9 "рипер" који су уништили више од 30 глисера и убили око 100 чланова посада тврдећи да су та пловила натоварена кокаином, којима је коначно одредиште Америка.

Власти у Венецуели, међутим, одбацују било какву везу са нарко картелима, оптужујући Вашингтон да борбу против шверца наркотика користи као димну завесу за потпуно други циљ - смену режима на чијем се челу налази Николас Мадуро.

"Прошле су седмице испуњене империјалним лудилом, претњама, нападима, оптужбама, пљачкама, гусарењем и убиствима, а Уједињене нације и остале слуге и даље остају неми", рекао је министар унутрашњих послова, Дисодадо Кабељо, један од кључних сарадника бившег венецуеланског лидера Уга Чавеза.

Венецуеланци цитирају и налазе Њујорк тајмса из 1993. године, пре него што је Уго Чавез преузео власт у тој држави, да је ЦИА упркос протестима различитих владиних агенција, помогла картелима да из Венецуеле прошверцију тону кокаина у САД.

Централна обавештајна агенција је, за последња три месеца, начинила списак наводних складишта и база нарко мафије у Венецуели и Колумбији, постављајући основу за војну кампању која би могла трајати дуже него што је било ко очекивао.

Трен де Арагуа - снага, лидери и потернице

Њујорк тајмс наводи да су главни циљеви кампање картел Трен де Арагуа и Николас Мадуро, за којим је већ расписана потерница од 50 милиона долара, док информације које би водиле ка хапшењу његовог министра полиције вреде упола мање.

Стејт департмент је понудио три милиона долара за информације о лидеру картела Трен де Арагуа, Ђованију Винсентеу Москери Серану оптужујући га да руководи финансијским делом ове организације. Трен де Арагуа је, крајем јуна, уписана на листу терористичких организација.

Други лидер ове организације је Хектор Гереро, један од особа које су преговарале са Мадуровом владом око преузимања контроле над затвором Токорон. Гереро је побегао из земље неколико дана пре него што је 11.000 војника и полицајаца ушло у тај комплекс.

Полиције у неколико латиноамеричких држава тврде да Трампови наводи о снази ове организације представљају озбиљно претеривање, оснивачи у затвору из којег су водили послове, изградили зоолошки врт, коцкарницу и базен.

За десетак година, успели су да успоставе подружнице у готово свим латиноамеричким државама и САД.

Најпознатији случај у који је била умешана Трен де Арагуа догодио се у фебруару прошле године, када је у Чилеу отет и касније убијен венецуелански дисидент Роналд Оједа. Некедашњи поручник био је у бегу од неуспешног покушаја државног удара 2017. године, а као један од организатора овог злочина оптуживан је Дисодадо Кабељо.

Суштински, Трампова администрација је још 2017. године одлучила да свргне Мадура, а две године касније Вашингтон је председника венецуеланског парламента и лидера опозиције Хуана Гваида признала као легитимног председника.

Опкољавање Николаса Мадура

Мадурови противници оптужиле су власти у Каракасу да намеравају да стрељају све политичке затворенике уколико САД покрену какве озбиљније нападе на Венецуелу. Влада је одмах реаговала, најављујући амнестију за 99 особа, али је до 30. децембра ослобођен 61 затвореник.

Амерички председник Доналд Трамп је, пре тачно два месеца, наредио да се у околину Венецуеле упуте бројни ратни бродови, борбени авиони, дронови и око 15.000 војника, оптужујући Николаса Мадура са тајновитим Картелом сунца, одговорним за велики део шверца кокаина у Америку.

Неколико јужноамеричких обавештајних служби, пак, тврди да ова организација уопште не постоји, већ да се нови мега-картел у стварности зове "Нови одбор за трговину дрогом", или "Nueva Junta de Narcotráfico".

На Мадурову страну стао је и председник Колумбије, Густаво Петро машући извештајем обавештајаца, у којем се наводи да се на челу новог картела налази Хулио Лозано, кога су агенти Федералног истражног бироа још пре 15 година ухапсили у панами и послали на одслужење шестогодишње казне затвора.

Гомилање снага и дозвола Централној обавештајној агенцији да покрене тајне акције у Венецуели, које до сада нису дале претеране резултате, навеле су званичнике у Каракасу, али и широм света на закључак да је Трампов крајњи циљ, ипак, промена режима у тој држави.

То је, унеколико, средином године потврдио и државни секретар Марко Рубио, описујући Мадура као ужасног диктатора, а политику Вашингтона као "усмерену ка промени режима".

Доналд Трамп је и током првог мандата желео да смени Николаса Мадура, али су нејаку јединицу опозиционог лидера Леополда Лопеза на венецуеланској обали сачекали војници и паљбом окончали овај трапаво организован покушај војног удара.